Prošli mjesec je objavljena moja kolumna u dnevnom listu Nezavisne novine. Možete je pročitati ovdje.
Povod je odluka kojom od 1. januara 2020. godine svi radnici čije se plate finansiraju iz budžeta Republike Srpske imaju mogućnost štednje za dodatnu penziju. Ova mogućnost je stvorena potpisivanjem ugovora o organizovanju penzijskog plana Vlade Republike Srpske kao i ugovora o pristupanju Evropskom dobrovoljnom penzijskom fondu. Potpise na ugovore su stavili generalni sekretar Vlade Republike Srpske Siniša Karan te predstavnici republičkih sindikata - sindikata uprave, obrazovanja, nauke i kulture, pravosuđa, lokalne samouprave, uprave i javnih službi, radnika unutrašnjih poslova i direktor Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzijskim fondom Tomaž Završnik. Ugovori se odnose na sve radnike čije se plate isplaćuju iz budžeta, a Vlada će za sve koji postanu članovi Fonda uplaćivati 20 konvertibilnih maraka mjesečno.
Odluka da se organizuje penzijski plan za sve zaposlene kojima se plata isplaćuje iz budžeta predstavlja iskorak u smislu razvoja i promovisanja dobrovoljnog penzijskog sistema. Ovakvi planovi nisu novost u razvijenim zemljama. Normalno je da poslodavac jedan dio novca uplaćuje i u drugi i u treći stub penzijskog sistema. Uprkos tome što ovakvi fondovi u zemljama okruženja postoje već petnaestak godina, zasad kod nas, osim ovog dobrovoljnog penzijskog fonda, ne postoje dobrovoljni penzijski fondovi.
Potez kojim se zaposleni u javnoj upravi uvode u ovaj fond otvorio je mnogo pitanja. S obzirom na to da sam rukovodilac u jednom od osnivača Dobrovoljnog fonda, dosad sam bio u prilici da više puta odgovaram na pitanja koja se odnose na postojanje, poslovanje Fonda i novac koji ljudi ulažu u njega. Pokušao sam da u kolumni odgovorim na njih.
Нема коментара:
Постави коментар