Okrugli sto „Reforma penzionog sistema u Republici Srpskoj”

Udruženje ekonomista Republike Srpske SWOT, organizovalo je 21. marta okrugli sto u hotelu Bosna s temom “Reforma penzionog sistema u Republici Srpskoj, stanje i perspektive”.

Na okruglom stolu, kojem je prisustvovalo oko 60 učesnika, među kojima su bili predstavnici Vlade RS, Narodne skupštine, javne uprave, finansijskih institucija, privrede i medija, predstavljena je analiza „Izazovi i očekivani efekti uvođenja trećeg stuba penzijskog osiguranja na penzijski sistem u Republici Srpskoj“.

Miloš Grujić, član Udruženja ekonomista RS SWOT i jedan od autora analize, kazao je da trenutni način funkcionisanja penzionog sistema u RS ukazuje da visoke stope poreskog opterećenja plata, već sada ukazuju da praktično ne postoji mogućnost za povećanje stopa doprinosa iz plata što ne ostavlja prostor za značajno povećanje penzija.

Kako je istakao,  da bi se obezbjedila veća penzija za buduće penzionere, a da teret ne pada na poslodavce, jedno od rješenja je je uvođenje dobrovoljnih penzionih fondova.

Snežana Ristanović, direktorka društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future i jedan od najboljih poznavalaca problematike penzionih sistema u regionu, istakla je da je zajednički problem regiona, pa i cijele Evrope je da zemlje imaju izrazito staro stanovništvo.

„Šta god država preduzela na polju parametarskih izmjena u okviru državnog penzijskog invalidskog osiguranja apsolutno ne može biti dovoljno za obezbjeđivanje penzijskih prihoda građana u starosti”, kazala je Ristanović.

Ona je istakla da očekuje da se u Srbiji državne institucije i sindikalni povjerenici mnogo više uključe u edukaciju građana jer iskustva pokazuju da više ni jedna država svoj penzijski sistem ne bazira isključivo na principu međugeneracijske solidarnosti na obezbjeđivanju materijalne sigurnosti i nezavisnosti građana u trećem dobu.

„Neophodno je što brže i intezivnije razvijati dobrovoljne penzione fondove i štednju u dobrovoljnim penzionim fondovima kao dopunski izvor prihoda za građane”, rekal je Ristanovićeva.

Gordana Drobnjak, izvršni direktor Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim evropskim fondom, prvim ove vrste u BiH, istakla je da je značajno da se govori o tome da pojedinci i poslodavci moraju da štede za svoju starost, odnosno da poslodavci moraju ulagati u svoje zaposlene, a da pojedinci moraju biti odgovorni za svoje prihode i dostojanstvenu starost, bez obziro koliko imaju godina.

Ona je kazala da je reagovanje tržišta u BiH na dobrovoljne penzione fondove pozitivno i to prije svega od strane poslodavaca koji prepoznaju značaj ulaganja u svoju radnu snagu.

„Jako je bitna i uloga države koja treba kroz poreske olakšice i svoj primjer, kao poslodavac, da stvori masovnost dodatne štednje za svoje građane”, kazala je Drobnjak.

Mladen Milić, direktor fonda PIO RS, prezentovao je podatke gde se trenutno nalazi penzioni sistem Republike Srpske, navodeći da situacija u RS nije drastično lošija u odnosu na EU.

„1,62 je prosjek odnosa između osiguranika i korisnika prava u EU, 12,3 odsto je učešće BDP, odnosno izdvajanje za isplatu penzija u EU, a iz doprinosa se obezbjedi 82 odsto potrebnih sredstava. U RS je taj odnos 1,16 prema jedan, a u 2017. godini smo se spustili na ispod 10 odsto izdvajanja iz BDP-a za isplatu penzija koliko i preporučuju Svjetska banka i MMF, a obezbjeđujemo 79,2 odosto potrebnih sredstava iz doprinosa”, kazao je Milić.

Prezentacije i analizu sa okruglog stola možete preuzeti sa sajta Udruženje ekonomista Republike Srpske SWOT na ovim linkovima:

1. Analiza - Izazovi i očekivani efekti uvođenja trećeg stuba penzijskog osiguranja na penzijski sistem u Republici Srpskoj.
2. Prezentacija - Miloš Grujić - Izazovi i očekivani efekti uvođenja trećeg stuba penzijskog osiguranja na penzijski sistem u Republici Srpskoj.
3. Prezentacija - Mladen Milić - Penzijski sistem Republike Srpske.
4. Prezentacija - Snežana Ristanović - Adekvatni, sigurni i održivi penzijski sistemi . Iskustva regiona i Srbije.

Izvor: web sajt Udruženja ekonomista Republike Srpske SWOT od 21. marta 2018.

Skorašnji nastupi

Prije nekoliko dana sam sa mojim mentorom bio sagovornik Marini Čigoji sa portala Kapital. Naslov teksta je "Republika Srpska će zaduživanje ino-obveznicama skupo platiti". Da nam sljedeće godine pokažu taj tekst a da ne piše ko je šta izjavio ne bismo znali šta je čije. Toliko isto mislimo.

Pojavljivanje na međunarodnom tržištu je dobro zbog sticanja međunarodnog boniteta i kredibiliteta. Međutim, pribavljanje novca u inostranstvu je upitno, jer imidž RS odnosno BiH, osim povremenih političkih nesuglasica, značajno pogoršavaju izvještaji rejting agencija i autoriteta poput "Forbsa", Svjetskog ekonomskog foruma, Svjetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Nisam siguran da bi prva emisija na stranom tržištu omogućila nižu kamatnu stopu od one koja je već ostvarena na ovom tlu. Istakao sam da prema ocjeni agencije Standard & Poor's, BiH ima suvereni kreditni rejting „B sa stabilnim izgledima" koji imaju još Nigerija, Pakistan i Uganda.Prinosi na desetogodišnje obveznice ovih zemalja su 14,8 odsto, 7,9 odsto i 14,2 odsto. S obzirom na metodologiju dodjeljivanja kreditnog rejtinga malo je vjerovatno da bi RS imala drugačiji kreditni rejting od BiH. U skladu sa tim, emisija obveznica po jednocifrenoj kamatnoj stopi predstavljala bi pozitivno iznenađenje. Dodao sam i da je Agencija za ocjenu kreditnog rejtinga "Mudis investors servis" potvrdila Republici Srpskoj kreditni rejting "B3 sa stabilnim izgledima". Ovaj kreditni rejting predstavlja nizak kreditni rejting i označava visok kreditni rizik. Naglasio je i da sama činjenica da zemlja pregovara sa MMF-om o bilo kojem aranžmanu ukazuje na to da situacija u zemlji nije povoljna.

Ipak,  u praksi veliki institucionalni investitori ne posmatraju samo kreditni rejting već i druge pokazatelje, a kao primjer je naveo Grčku koja ima lošiji kreditni rejting od RS i BiH, a nedavno se zadužila po kamatnoj stopi od 5,5 odsto.

Druga vijest je da sam juče dao izjavu za Dnevnik RTRS. Za one koji ne vole da čitaju, prilog u kojem je izjava mogu da pogledaju i ovdje. Tema je bila težnja Kine i Rusije da se naftom trguje u valuti koja nije dolar. Ovo nije nova inicijativa. Kina i Rusija odavno pokušavaju da idu u pravcu pravcu deamerikanizacije. Svaki put pokušavaju da pridobiju nove saveznike na tom putu. Irak je pokušao da prodaje naftu za evro 2000. a Iran najavio 2006. Ovaj pokušaj je svakako dobar zbog konkurencija među valutama koja vodi ka pokušaju demonopolizacije dolara kao valute. Doduše, pokušaj dedolarizacije finansijskih tržišta ne znači da će dolar ubrzo izgubiti poziciju rezervne valute u svijetu. Mada, prateći reakcije na spoljnu politiku SAD, povećane apetite prema zlatu i kriptovalutama i ovo predstavljaja značajan otklon od dolara.

Smanjen promet a broj blokiranih računa u porastu

Ove sedmice bio sam sagovornik na temu smanjenja promet na Banjalučkoj berzi. Promet je pao za 138 miliona KM. Promet na Banjalučkoj berzi tokom 2017. godine iznosio je 478 miliona maraka i manji je za čak 138 miliona u odnosu na godinu ranije.  Javne ponude odnosno obveznice i trezorski zapisi su čine 81 odsto ukupnog prometa.  Naglasio sam da je u posljednje vrijeme sa berze delistiran značajan broj preduzeća, da se njihovim akcijama ne trguje i da je to jedan od razloga pada prometa. Skoro polovina svih listiranih preduzeća je prošlo neku vrstu transformacije, ili je povučeno sa berze, ili je otišlo u stečaj, tako da se smanjio broj vlasničkih hartija. Samo po tom osnovu je promet akcijama dosta smanjen. Zadnjih godina dominiraju državne hartije od vrijednosti, veoma malo je bilo korporativnih emisija, a tek nešto malo municipanih. Na kraju, i na razvijenim tržištima veće tržište duga od tržišta akcija.

Čitav tekst je objavljen na portalu Capital.ba.

Juče sam za Večernje novosti komentarisao porast broja blokiranih računa u Bosni i Hercegovini. Prema podacima Centralne banke BiH, broj  blokiranih računa poslovnih subjekata u BiH u odnosu na kraj 2016. godine skočio je za 103 posto. Po mom mišljenju imamo i paradoks da se povećava broj zaposlenih a raste broj blokiranih računa. Mislim da je tu mnogo računa koji pripadaju udruženjima građana. Činjenica je da imamo i mnogo političkih stranaka. Neobično bi bilo da ih ima "samo" 60 a da je blokirano 54. Ovo i ne čudi s obzirom na to da imamo i mnoštvo "kombi" stranaka. U BiH je lakše organizovati stranku nego preduzeće, tako da ovo i ne treba da čudi. Na kraju, to znači da raste broj zaposlenih u javnoj upravi, a da se izgleda "gleda kroz prste" velikim dužnicima koji bi trebalo da budu blokirani.

Ako bi ova lista sadržavala razloge, iznose i adrese firmi lako bismo mogli dobiti "krvnu sliku" uspješnosti poslovanja u zemlji po regijama, kantonima i sl. Ipak, potrebna je dublja analiza da vidimo strukturu tog spiska., koliko dugo firme postoje, koliko zapošljavaju, koliko prihoda imaju. Vjerovatno je tu mnogo "letećih" firmica.

Čitav tekst je objavljen u Večernjim novostima.