Saša Radulović je napisao opširan post u svom stilu o tome kako se vodi "privredna politika" u Srbiji. Na stranu kritika PPV-a, izdvojio bih dio koji odlično opisuje i neke zablude "s ove strane Drine":
Srbija vodi promašenu ekonomsku politiku u poslednjih 10 godina. Ekonomsku politiku baziranu na javnoj potrošnji, uvozu, državnoj privredi, subvencijama, bacanju novca u bunar, korupciji, odsustvu smislenih reformi i večitoj nadi u strane investitore koji će preporoditi Srbiju. Ovo živo blato nas je koštalo ne samo tih 10 izgubljenih godina, već i 300.000 izgubljenih radnih mesta, uništene privrede, javnog duga na nivou 60% BDP-a i deficita koji ove godine a i naredne, prelazi 6%.
Naša nada u strane investitore kao spasioce Srbije je mitskih dimenzija. Od nje je možda jedino veća želja da izbegnemo suočavanje sa realnošću. I želja da se ne promenimo. Da sve ostane isto. A da nam nekim čudom bude bolje. Pošto nismo u stanju da se promenimo, logično je da su nam strani investitori jedino rešenje. Jer drugo nemamo. Oni su nam omiljeni neizrečeni izgovor zašto i nije tako strašno što se ne menjamo. Neko drugi će umesto nas. Umesto da radimo, mi smo zamislili da će stranci doći da razviju našu privredu. Ovo je naravno kapitalna budalaština. Svi investitori, domaći ili strani, posluju zbog profita.
Ako sami sebi ne pomognemo neće nam niko pomoći. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude domaća privreda. Domaći privrednici. Domaći investitori. Domaću privredu čine sva privredna društva koja posluju u Srbiji, zapošljavaju u Srbiji i plaćaju porez u Srbiji, bez obzira na to da li su u vlasništvu građana Srbije ili stranih lica. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude rasterećenje domaće privrede i stvaranje dobre poslovne klime za poslovanje. Najbolji način da privučete i strane investitore je da napravite zdravu državu i dobro poslovno okruženje za domaću privredu. Najbolji signal stranim investitorima je uspeh i profit domaćih firmi. Strani investitori su nam potrebni i oni su poželjni. Ali strani investitori su šlag na torti. Domaća privreda je torta. Nama je propala torta.
Podsjetiću, Radulović nije neki uvrijeđeni momčić koji ne zna šta priča - već sam pisao o njemu. Pored nekoliko njegovih postova koje sam postavljao napisao je i čitavu seriju tekstova o privrednom kriminalu i neosnovanom bogaćenju. Takođe, Radulović je pet godina bio finansijski ekspert tužilaštva
i policije za stečaj i berzu (prevedeno na naše prilike - sudski vještak). Radio je na nekim od najvećih predmeta
uključujući i veći dio od 24 sporne privatizacije.
Po njegovim riječima, za ove izbore nema vremena za osnivanje stranke. Zbog toga je krenuo u pravljenje organizacije tek 27. januara - kada je podnio ostavku na mjesto ministra privrede Vlade Srbije. Kaže da na izbore izlazi kao grupa građana "Dosta je bilo - Saša Radulović".
Bez namjere da ga promovišem kao političara već kao stručnjaka i zagovornika liberalizacije preporučujem da pratite njegov sajt - www.dostajebilo.rs, facebook page, i twitter nalog. Lako možete naći i njegov program, odnosno ono za šta njegova "partija" zalaže.
Da ne bude da ga samo hvalim zamjeram mu naglašem nedostatak takta i impulsivnost. Ne kažem da je zbog toga loš čovjek i manji stručnjak, ali trebalo je da ima na umu da sistem treba da se mijenja postepeno - zakon po zakon - institucija po institucija. Dakle, dosljedan rad i požrtvovanost bez naglih zaokreta koje prave zemljotrese.
Ipak, ne mogu a da ne naglasim da mi se veoma dopalo njegovo nastojanje da mnoštvo preduzeća u restrukturiranju postavi na "zdrave noge" što bi podrazumijevalo usvajanje novih zakona i pravilnika te "ličnih karata" i planova preduzeća. Ovakve mjere bi doprinijele završetku agonije mnogih preduzeća u restrukturiranju (da, to bi kratkoročno povećalo broj nezaposlenih, ali bi na dugi rok ozdravilo sistem). Istovremeno, pozdravljam njegove napore za povećanje transparentnosti poslovanja i izvještavanja državnih preduzeća te restrukturiranje i smanjivanje dugova javnih preduzeća. Bez sumnje, smanjenje javnog sektora i prepuštanju tržištu mnogih od njih bi ubilo neproduktivne i neefektivne proždrljivce državnih subvencija, ali bi s druge strane, smanjenje nameta na rad omogučilo mnogim poslodavcima da "prodišu". Zbog toga, procjenjujem da će na sljedećim izborima u Srbiji dobiti najviše glasova privatnih poslodavaca. Ne radnika privatnih preduzeća, nego isključivo - poslodavaca. Drugim riječima, "što bi Marks rekao Saši Raduloviću", "ne pobjeđuje se na izborima od glasova onih koji rade u privatnom sektoru. Oni su toliko umorni nedjeljom da i ne idu na glasanje."
Naša nada u strane investitore kao spasioce Srbije je mitskih dimenzija. Od nje je možda jedino veća želja da izbegnemo suočavanje sa realnošću. I želja da se ne promenimo. Da sve ostane isto. A da nam nekim čudom bude bolje. Pošto nismo u stanju da se promenimo, logično je da su nam strani investitori jedino rešenje. Jer drugo nemamo. Oni su nam omiljeni neizrečeni izgovor zašto i nije tako strašno što se ne menjamo. Neko drugi će umesto nas. Umesto da radimo, mi smo zamislili da će stranci doći da razviju našu privredu. Ovo je naravno kapitalna budalaština. Svi investitori, domaći ili strani, posluju zbog profita.
Ako sami sebi ne pomognemo neće nam niko pomoći. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude domaća privreda. Domaći privrednici. Domaći investitori. Domaću privredu čine sva privredna društva koja posluju u Srbiji, zapošljavaju u Srbiji i plaćaju porez u Srbiji, bez obzira na to da li su u vlasništvu građana Srbije ili stranih lica. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude rasterećenje domaće privrede i stvaranje dobre poslovne klime za poslovanje. Najbolji način da privučete i strane investitore je da napravite zdravu državu i dobro poslovno okruženje za domaću privredu. Najbolji signal stranim investitorima je uspeh i profit domaćih firmi. Strani investitori su nam potrebni i oni su poželjni. Ali strani investitori su šlag na torti. Domaća privreda je torta. Nama je propala torta.
 |
| Saša Radulović. Izvor: Politika.rs |
Po njegovim riječima, za ove izbore nema vremena za osnivanje stranke. Zbog toga je krenuo u pravljenje organizacije tek 27. januara - kada je podnio ostavku na mjesto ministra privrede Vlade Srbije. Kaže da na izbore izlazi kao grupa građana "Dosta je bilo - Saša Radulović".
Bez namjere da ga promovišem kao političara već kao stručnjaka i zagovornika liberalizacije preporučujem da pratite njegov sajt - www.dostajebilo.rs, facebook page, i twitter nalog. Lako možete naći i njegov program, odnosno ono za šta njegova "partija" zalaže.
Da ne bude da ga samo hvalim zamjeram mu naglašem nedostatak takta i impulsivnost. Ne kažem da je zbog toga loš čovjek i manji stručnjak, ali trebalo je da ima na umu da sistem treba da se mijenja postepeno - zakon po zakon - institucija po institucija. Dakle, dosljedan rad i požrtvovanost bez naglih zaokreta koje prave zemljotrese.
Ipak, ne mogu a da ne naglasim da mi se veoma dopalo njegovo nastojanje da mnoštvo preduzeća u restrukturiranju postavi na "zdrave noge" što bi podrazumijevalo usvajanje novih zakona i pravilnika te "ličnih karata" i planova preduzeća. Ovakve mjere bi doprinijele završetku agonije mnogih preduzeća u restrukturiranju (da, to bi kratkoročno povećalo broj nezaposlenih, ali bi na dugi rok ozdravilo sistem). Istovremeno, pozdravljam njegove napore za povećanje transparentnosti poslovanja i izvještavanja državnih preduzeća te restrukturiranje i smanjivanje dugova javnih preduzeća. Bez sumnje, smanjenje javnog sektora i prepuštanju tržištu mnogih od njih bi ubilo neproduktivne i neefektivne proždrljivce državnih subvencija, ali bi s druge strane, smanjenje nameta na rad omogučilo mnogim poslodavcima da "prodišu". Zbog toga, procjenjujem da će na sljedećim izborima u Srbiji dobiti najviše glasova privatnih poslodavaca. Ne radnika privatnih preduzeća, nego isključivo - poslodavaca. Drugim riječima, "što bi Marks rekao Saši Raduloviću", "ne pobjeđuje se na izborima od glasova onih koji rade u privatnom sektoru. Oni su toliko umorni nedjeljom da i ne idu na glasanje."
Нема коментара:
Постави коментар