U današnjem dodatku EuroBlica Novac je objavljen sjajan tekst o trezorskim zapisima. Nije što sam dao izjavu ali stvarno je dobar tekst. :-) Prenosim ga u cjelosti:
Višestruki efekti emitovanih kratkoročnih hartija od vrijednosti
Maksimalan prag zaduživanja emitovanjem trezorskih zapisa u RS povećan je sa pet na osam odsto iznosa redovnih prihoda ostvarenih u prethodnoj fiskalnoj godini. Ministarstvo finansija do sada je organizovalo devet aukcija trezorskih zapisa, a sve dosadašnje obaveze uredno su isplaćene.
Trezorski zapisi su kratkoročne hartije od vrijednosti koje najčešće emituje država ili njen entitet zbog prevazilaženja budžetskih poteškoća. Upisuju se na aukcijama na kojima se prodaju uz diskont, a cijena se menja pri kasnijim trgovinama. Budući da se emituju na kratak rok i da za njih garantuje država, prinosi na trezorske zapise nisu mnogo visoki. Ističući da emisija trezorskih zapisa nije klasično dugoročno zaduživanje, analitičar Advantis brokera Miloš Grujić kaže da se radi o prikupljanju novca u momentu kada jedna serija već emitovanih zapisa dospjeva.
- Zbog nedostatka adekvatnih finansijskih instrumenata na domaćem tržištu, osiguravajuće kuće, fondovi i banke nisu imale gde da ulože višak likvidnih sredstava do pojavljivanja trezorskih zapisa. Danas banke na računima kod CBBiH drže više od milijardu KM iznad obaveznih rezervi, pri čemu ostvaruju minimalne prinose po osnovu kamate. Kupovinom „trezoraca“ ostvarile bi povoljniju kamatu nego da novac drže na računima CBBiH – ističe on. Međutim, šteta bi bila da vlast potencijal zapisa koristi samo za popunjavanje rupa budžetu. -
Na primjer, ovako prikupljen novac bi se mogao iskoristiti za subveniconisanje poljoprivrednih proizvođača. Tako bi se jedan deo obezbjeđenog novca vratio u budžet i po osnovu plaćanja PDV-a i drugih poreza - objašnjava Grujić.
Viši asistent na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu i član Udruženja ekonomista SWOT Marko Đogo kaže da trezorski zapisi na razvijenim tržištima obezbjeđuju likvidnost i plasmane kratkoročnih likvidnih sredstava. Ocjenjuje da sa stanovišta Vlade RS, pribavljanje novca emisijom trezorskih zapisa nije značajan trošak.
- Ipak, ne bi se smjelo desiti ono što je Srbija uradila - svake godine emituju sve više zapisa kako bi pokrili prethodnu emisiju i tako pokrili budžetski deficit - upozorava Đogo. Objašnjava da su zapisi po definiciji prihod budžeta i da ih Vlada može koristiti kako hoće. Međutim, treba da postoje vremenski usklađeni prihodi i rashodi.
Direktor Banjalučke berze Milan Božić ocjenjuje da su trezorski zapisi pogodan instrument za pokrivanje kratkoročne budžetske neravnoteže.
- Na osnovu dosadašnjeg iskustva može se konstatovati da su kamatne stope na ova sredstva povoljne, te da je ovaj trošak višestruko manji od direktnih i indirektnih efekata na stabilnost javnih finansija. Treba naglasiti da se kod zapisa ne radi o povećanju javne potrošnje, već se postojeće obaveze ranije izvršavaju.
Tako država smanjuje nelikvidnost u finansijskom sistemu, uz kamatne stope koje su znatno niže u odnosu na one koje korisnici budžetskih sredstava mogu dobiti kod banaka – objašnjava Božić. Tako se indirektno utiče i na povećanje budžetskih prihoda, s obzirom na to da se povećavaju raspoloživa sredstva za potrošnju kod budžetskih korisnika.
- Treba razmotriti i mogućnost da se zapisi emituju i na kraće periode (do tri mjeseca), što bi verovatno uticalo na povećanje tražnje i pad kamatnih stopa – predlaže Božić.
Višestruki efekti emitovanih kratkoročnih hartija od vrijednosti
Trezorski zapisi su kratkoročne hartije od vrijednosti koje najčešće emituje država ili njen entitet zbog prevazilaženja budžetskih poteškoća. Upisuju se na aukcijama na kojima se prodaju uz diskont, a cijena se menja pri kasnijim trgovinama. Budući da se emituju na kratak rok i da za njih garantuje država, prinosi na trezorske zapise nisu mnogo visoki. Ističući da emisija trezorskih zapisa nije klasično dugoročno zaduživanje, analitičar Advantis brokera Miloš Grujić kaže da se radi o prikupljanju novca u momentu kada jedna serija već emitovanih zapisa dospjeva.
- Zbog nedostatka adekvatnih finansijskih instrumenata na domaćem tržištu, osiguravajuće kuće, fondovi i banke nisu imale gde da ulože višak likvidnih sredstava do pojavljivanja trezorskih zapisa. Danas banke na računima kod CBBiH drže više od milijardu KM iznad obaveznih rezervi, pri čemu ostvaruju minimalne prinose po osnovu kamate. Kupovinom „trezoraca“ ostvarile bi povoljniju kamatu nego da novac drže na računima CBBiH – ističe on. Međutim, šteta bi bila da vlast potencijal zapisa koristi samo za popunjavanje rupa budžetu. -
Na primjer, ovako prikupljen novac bi se mogao iskoristiti za subveniconisanje poljoprivrednih proizvođača. Tako bi se jedan deo obezbjeđenog novca vratio u budžet i po osnovu plaćanja PDV-a i drugih poreza - objašnjava Grujić.
Viši asistent na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu i član Udruženja ekonomista SWOT Marko Đogo kaže da trezorski zapisi na razvijenim tržištima obezbjeđuju likvidnost i plasmane kratkoročnih likvidnih sredstava. Ocjenjuje da sa stanovišta Vlade RS, pribavljanje novca emisijom trezorskih zapisa nije značajan trošak.
- Ipak, ne bi se smjelo desiti ono što je Srbija uradila - svake godine emituju sve više zapisa kako bi pokrili prethodnu emisiju i tako pokrili budžetski deficit - upozorava Đogo. Objašnjava da su zapisi po definiciji prihod budžeta i da ih Vlada može koristiti kako hoće. Međutim, treba da postoje vremenski usklađeni prihodi i rashodi.
Direktor Banjalučke berze Milan Božić ocjenjuje da su trezorski zapisi pogodan instrument za pokrivanje kratkoročne budžetske neravnoteže.
- Na osnovu dosadašnjeg iskustva može se konstatovati da su kamatne stope na ova sredstva povoljne, te da je ovaj trošak višestruko manji od direktnih i indirektnih efekata na stabilnost javnih finansija. Treba naglasiti da se kod zapisa ne radi o povećanju javne potrošnje, već se postojeće obaveze ranije izvršavaju.
Tako država smanjuje nelikvidnost u finansijskom sistemu, uz kamatne stope koje su znatno niže u odnosu na one koje korisnici budžetskih sredstava mogu dobiti kod banaka – objašnjava Božić. Tako se indirektno utiče i na povećanje budžetskih prihoda, s obzirom na to da se povećavaju raspoloživa sredstva za potrošnju kod budžetskih korisnika.
- Treba razmotriti i mogućnost da se zapisi emituju i na kraće periode (do tri mjeseca), što bi verovatno uticalo na povećanje tražnje i pad kamatnih stopa – predlaže Božić.
Нема коментара:
Постави коментар