Da pokušamo ovako. Kada bi dobio čarobni štapić sa mogućnošću da u skladu sa trenutnom situacijom koriguje samo jednu stavku u bilansu za šta bi se odlučio? Novi kredit? Hm… Ne, i kredit je obaveza. Povećanje broja radnika? Da, ali onda treba da se poveća i ukupan prihod? Za povećanje ukupnog prihoda treba veće tržište, više proizvodnje, veće cijene. Za veće tržište treba… Uh, prekomplikovano. Treba samo jedna stvar. Najrealnije bi bilo smanjenje poreskih opterećenja. Puf! I iznos poreskih obaveza se smanjio. Sigurno se smijete i mislite: “Da je meni malo ovoga čega se dočepao autor prije početka pisanja teksta.”
Ne, nije u pitanju šala niti posledite (zlo)upotrebe psihoaktivnih supstanci. Neki naši privrednici su zaista dobili mogućnost da značajno smanje poreske obaveze. Naime, uredbom Vlade RS koja je stupila na snagu 7. jula 2009., vlasnici obveznica po osnovu opštih obaveza i ratne materijalne i nematerijalne štete RS mogu izmiriti poreske obaveze nastale do 31. decembra 2007. - upravo tim obveznicama. To u praksi znači da, ako je trenutna nominalna vrijednost obveznice RSRS-O-F oko 41 odsto od jedne marke, privrednici mogu da sa nešto više od 41.000 izmire 100.000 KM duga. Prema tome, iako se većina ulagača vodi klasičnim principima investiranja na berzi - zaradom, nemali dio prometa obveznicama odnosi se upravo na izmirenje poreskih obaveza.
Po podacima Ministarstva finansija RS, od početka 2009. za izmirenje reprogramiranih poreskih i neporeskih obaveza utrošeno je 59.127.811 obveznica, odnosno oko 27,6 odsto ukupno emitovanih obeznica. Na taj način je stvoren značajan sinergetski efetakt: vlasnici obveznica su unovčili obveznice, poreski dužnici-privrednici su očistili bilanse od poreskih opterećenja iz prošlosti i tako olakšali uslove za poslovanje ili zaduživanje u budućnosti. Povećana je likvidnost na berzi, a stvorena je osnova za buduće kvalitetnije ulaganje institucionalnih investitora.
Poređenjem podataka Poreske uprave i trgovine obveznicama na Banjalučkoj berzi, do avgusta ove godine protrgovano je 22,39 miliona obveznica ratne štete RS, a više od tri miliona „zamijenjeno“ je za porez.
Tokom 2009. godine 64,26 odsto od svih trgovanih obveznica ratne štete je zamenjeno za porez, sledeće godine 24,22 odsto, prošle 20,2, a ove oko 14 odsto. Dakle, primjetan je trend smanjivanja kupovine obveznica s ciljem “čišćenja” bilansa. Logično, u svrhu izmirenja poreza najtraženije su bile one koje su u momentu kupovine bile - najjeftinije. U 2009. samo tri serije obveznica ratne štete su bile dostupne na tržištu (RSRS-O-A, RSRS-O-B i RSRS-O-C), te se 92 odsto od svih protrgovanih obveznica RSRS-O-A odnosilo na izmirenje poreza. Ove godine je ta serija uglavnom bila najskuplja zbog čega je odnos ovih obveznica zamenjenih za poreze i svih trgovanih te serije tokom godine oko 0,27 odsto.
Kritičari pomenute Uredbe su navodili da ovakve mjere mogu dovesti i do negativnih efekata. Naime, vlasnici i uprava preduzeća mogu ponovo svesno praviti dugove očekujući da Vlada opet dozvoli ovakav vid izmirivanja obaveza ili da planiraju stvorene obaveze pokriti emisijom sopstvenih obveznica a ne emitovati ih za rast, razvoj ili za širenje tržišta. Kao alternativu država je imala na raspolaganju blokadu računa dužnicima. Tim potezom mnoga preduzeća bila bi dovedena u poziciju da proglase bankrot i otpuste radnike i državi stvore još veći problem.
Čini se da su oni koji državi nisu plaćali porez do kraja 2007. najbolje prošli jer su imali priliku da izmire obaveze za malo više od trećine iznosa duga i to bez ikakvih kamata. Zbog mogućnosti da privrednici pomenutu Uredbu shvate kao pravilo, Vlada i Poreska uprava treba da pošalju nedvosmislenu poruku da slične akrobacije i računovodstvenu gimnastiku neće tolerisati u budućnosti.
