Kamatna stopa na trezorske zapise se od početnih 2,47 odsto povećevala na 4,09 odsto u trećoj emisji, ali je u četvrtoj emisiji smanjena na 3,36 odsto što je rezultat različitih perioda otplate trezorskih zapisa i stanja na svjetskim finansijskim tržištima. Ove postignute kamatne stope su dosta povoljnije od onih koje su na trezorske zapise od ostvarile Italija i Španija.
Kamatna stopa na dugoročne obveznice je bila, očekivano, veća, i iznosila je 6,84 odsto. Treba imati u vidu da je 2011. godine dva puta snižen kreditni rejting BiH te bi zbog sadašnjeg kreditnog rejtinga BiH, ova stopa vjerovatno premašila dvocifren procenat. Dakle, može se reći da je RS emitovala obveznice pod znatno povoljnijim uslovima u odnosu na zaduženje na međunarodnom finansijskom tržištu.
Čak i kada se izuzmu (n)ovi finansijski instrumenti na tržištu kapitala RS vidljivi je rast prometa i broja transakcija za više od 30 odsto.
Ulagači koji su krajem prošle godine kupovali obveznice stare devizne štednje mogu da ostvare prinose od osam do deset odsto, a na obveznice emitovane za izmirenje ratne štete iznosi i od 15-18 odsto.
Indeks Banjalučke berze BIRS jeste izgubio 13 odsto vrijednosti u odnosu na početak godine, ali određenim akcijama iz sastava BIRS-a mogla ostvariti zarada i više od 20 odsto. Na primjer, akcije “Telekoma Srpske” su tokom godine mijenjale vrijednost tako da su investitori mogli da ostvare značajnu zaradu samo u razlici na cijeni, a imajući u vidu dividendu od 0,21 KM radi se o zaradi većoj od 20 odsto tokom godine. U odnosu na trgovanje od početka godine cijene akcija Rafinerije ulja, Banjalučke pivare, Čistoće, Elektrokrajine i RiTE-a iz Ugljevika su zadnjeg dana trgovanja u 2011. bile veće i za više od 20 procenata.
Jedan dio pada svih akcija može se objasniti i izmjenama Zakona o privrednim društvima. Između ostalog, ovim izjmenama su pojednostavljene procedure za smanjenje broja akcionara u društvima. U narednom periodu veliki izazov za institucije tržišta kapitala i sudove će zasigurno predstavljati određivanje nadoknade akcionarima za prinudno otkupljene akcije.
Prema najavama sa Banjalučke berze već početkom godine nekoliko brokerskih kuća u RS i Crnoj Gori će svojim klijentima ponuditi direktan pristup na oba tržišta kapitala. To je prvi konkretan projekat takve vrste u regionu, a očekuje se da se ovaj proces upotpuni uključivanjem berzi u Skoplju, Beogradu i Sarajevu. Osim ovoga, tokom godine treba očekivati razvoj tržišta novca kroz primjenjivanje nove platforme za trgovanje i uvođenje novih finansijskih instrumenta, kao što su REPO ugovori.
Realno, kretanja na tržištu kapitala RS ne mogu ostati imuna na vijesti o rješavanju problema zaduženih članova EU i o rezultatima dogovora vezanih za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Uz to, imidž BiH dodatno kvari i činjenica da smo na samom svjetskom dnu u oblasti zaštite malih akcionara i prava svojine.
Predsjednik Vlade RS, je izjavio da „prema svim ekonomskim pokazateljima u 2012. godini Republiku Srpsku očekuje novi udar ekonomske krize zbog koje će se privredna kretanja naći pred ogromnim izazovima“. Istovremeno, najavio je da će zbog očekivanog novog talasa recesije prioriteti Vlade biti zadržavanje socijalne i fiskalne stabilnosti i da je Vlada planirala rast BDP-a za 2,5 odsto, te da bi on, ukoliko budu realizovane sve planirane investicije, mogao da bude i veći.
S tim u vezi, država može da dodatno profitira aktivnijim praćenjem problema u poslovanju privrednih društava. Naime, preko poreza na dobit ona dobija deset odsto dobiti svih privrednih društava te je za što lakše povećavanje tog iznosa zainteresovana, u najmanju ruku, kao i vlasnik koji posjeduje deset odsto društva.
Нема коментара:
Постави коментар