Dok se siromašna i srednja klasa bori u Avganistanu i većina Amerikanaca jedva spaja kraj s krajem, mi ''mega-bogati'' imamo izuzetne poreske olakšice. Jedino brza i velika akcija može sprečiti da se sumnja pretvori u beznađe. Koliko god to zvuči neverovatno, ovo su riječi jednog od tri najbogatija čovjeka na planeti - Vorena Evdarda Bafeta.
Bafet je jedan od najuspešnijih investitora na svetu. Najveći je akcionar, predsednik i glavni izvršni direktor kompanije Berkshire Hathaway. Po podacima časopisa Forbs, njegovo bogatstvo na početku godine iznosilo je 47 milijardi dolara, a godinama je među tri najbogatija čovjeka na planeti.
Zbog genijalnih prognoza i poteza na berzi stekao je nadimak „Prorok iz Omahe“. Međutim, uprkos velikom stečenom bogatstvu, poznat je po životnoj filozofiji i štedljivosti. Kažu da ne nosi mobilni telefon, nema kompjuter u kancelariji, uvijek putuje ekonomskom klasom i već decenijama odjeću kupuje na rasprodaji u istoj prodavnici. O njegovoj izuzetnoj skromnosti govori i obećanje da će nakon smrti, uglavnom preko fondacije Bila Gejtsa, podijeliti 99 odsto bogatstva. Bafet smatra da se nasljeđivanje treba ograničiti jer guši preduzetnički duh. Sam Gejts tvrdi da je na njegovu odluku da se povuče sa čela Majkrosofta uticao upravo Bafet.
Iako mu je Gejts jedan od najboljih prijatelja-Bafet nema udjele u Majkrosoftu. Bafet kaže da ne razumij kako nastaju i funckionišu IT kompanije - i ne ulaže u njih. Više voli kompanije čije je buduće poslovanje i zaradu lako previdjeti, jer proizvode jednostavne stvari koje će svima trebati i za sto godina kao što su nameštaj i odeća. Osim toga, najviše voli frašize, posebno koje imaju „trajni proizvod“ puput Coca-Cole. Smatra da će proizvod koji se uspešno prodaje duže od veka konzumirati i naši unuci.
Interesantno je da Bafet nije pristalica klasične diverzifikacije portfelja i pretjerane „aktivnosti“ na berzi. Preporučuje manji broj pažljivo odabranih kompanija i dovoljnu količinu gotovine za korekcije portfelja.
Za razliku od većine ulagača, Bufeta odlikuje strpljivost. Uopšte ne gleda dnevne izvještaje sa berze već na osnovu svojih analiza i ubjeđenja odabere akcije neke kompanije, kupi i čeka. Naprotiv, raduje se negativnim trendovima kad svi panično rasprodaju - jer tada može jefino da dokupi akcije koje preferira. Većina njegovih ulaganja bila je upravo onda kada su svi bilježili gubitke. Buffet je smatrao da tada kompanije, čije akcije je kupovao samo prolaze kroz teškoće i da su cene po kojima on kupuje - „rasprodaja“.
Tako je sedamdesetih godina prošlog vijeka kupio udjele u osiguranju Geico za oko 46 miliona dolara. Geico je tada poslovao sa problemima, a Bafet je tvrdio da je to tek privremeno. Bio je u pravu. Prije nekoliko godina njegov udeo u Geico-u je vredeo oko milijardu dolara.
U nedavno objavljenom komentaru u New York Timesu Bafet je, između ostalog, rekao da su on i njegovi prijatelji „bili dugo maženi od strane Kongresa“ i da je konačno „vrijeme da vlada ozbiljno shvati raspodjelu tereta žrtve''. Kaže da je prošle godine platio 6,93 miliona dolara poreza. „To djeluje kao mnogo novca, ali predstavlja tek 17,4 posto mog oporezivog dohotka“, kaže Buffet. Komparacije radi, ističe da je prosečna poreska stopa za zaposlene u njegovoj kompaniji 36 odsto. Čovjek traži od Vlade da njemu i njegovim prijateljima uzme još novca!
Ovaj simpatični gospodin nije „instant“ patriota. Svoj patriotizam i filantropiju dokazao je bezbroj puta. Za razliku od nekih bogataša, poznato je poreklo svakog njegovog dolara i visina plaćenog poreza svake godine.
I hoće da plati još poreza.
Iz njegovog primera bismo svi, neki više, a neki manje, mogli da naučimo.
Zbog genijalnih prognoza i poteza na berzi stekao je nadimak „Prorok iz Omahe“. Međutim, uprkos velikom stečenom bogatstvu, poznat je po životnoj filozofiji i štedljivosti. Kažu da ne nosi mobilni telefon, nema kompjuter u kancelariji, uvijek putuje ekonomskom klasom i već decenijama odjeću kupuje na rasprodaji u istoj prodavnici. O njegovoj izuzetnoj skromnosti govori i obećanje da će nakon smrti, uglavnom preko fondacije Bila Gejtsa, podijeliti 99 odsto bogatstva. Bafet smatra da se nasljeđivanje treba ograničiti jer guši preduzetnički duh. Sam Gejts tvrdi da je na njegovu odluku da se povuče sa čela Majkrosofta uticao upravo Bafet.
Iako mu je Gejts jedan od najboljih prijatelja-Bafet nema udjele u Majkrosoftu. Bafet kaže da ne razumij kako nastaju i funckionišu IT kompanije - i ne ulaže u njih. Više voli kompanije čije je buduće poslovanje i zaradu lako previdjeti, jer proizvode jednostavne stvari koje će svima trebati i za sto godina kao što su nameštaj i odeća. Osim toga, najviše voli frašize, posebno koje imaju „trajni proizvod“ puput Coca-Cole. Smatra da će proizvod koji se uspešno prodaje duže od veka konzumirati i naši unuci.
Interesantno je da Bafet nije pristalica klasične diverzifikacije portfelja i pretjerane „aktivnosti“ na berzi. Preporučuje manji broj pažljivo odabranih kompanija i dovoljnu količinu gotovine za korekcije portfelja.
Za razliku od većine ulagača, Bufeta odlikuje strpljivost. Uopšte ne gleda dnevne izvještaje sa berze već na osnovu svojih analiza i ubjeđenja odabere akcije neke kompanije, kupi i čeka. Naprotiv, raduje se negativnim trendovima kad svi panično rasprodaju - jer tada može jefino da dokupi akcije koje preferira. Većina njegovih ulaganja bila je upravo onda kada su svi bilježili gubitke. Buffet je smatrao da tada kompanije, čije akcije je kupovao samo prolaze kroz teškoće i da su cene po kojima on kupuje - „rasprodaja“.
Tako je sedamdesetih godina prošlog vijeka kupio udjele u osiguranju Geico za oko 46 miliona dolara. Geico je tada poslovao sa problemima, a Bafet je tvrdio da je to tek privremeno. Bio je u pravu. Prije nekoliko godina njegov udeo u Geico-u je vredeo oko milijardu dolara.
U nedavno objavljenom komentaru u New York Timesu Bafet je, između ostalog, rekao da su on i njegovi prijatelji „bili dugo maženi od strane Kongresa“ i da je konačno „vrijeme da vlada ozbiljno shvati raspodjelu tereta žrtve''. Kaže da je prošle godine platio 6,93 miliona dolara poreza. „To djeluje kao mnogo novca, ali predstavlja tek 17,4 posto mog oporezivog dohotka“, kaže Buffet. Komparacije radi, ističe da je prosečna poreska stopa za zaposlene u njegovoj kompaniji 36 odsto. Čovjek traži od Vlade da njemu i njegovim prijateljima uzme još novca!
Ovaj simpatični gospodin nije „instant“ patriota. Svoj patriotizam i filantropiju dokazao je bezbroj puta. Za razliku od nekih bogataša, poznato je poreklo svakog njegovog dolara i visina plaćenog poreza svake godine.
I hoće da plati još poreza.
Iz njegovog primera bismo svi, neki više, a neki manje, mogli da naučimo.
U samo jednom tekstu i o samo jednoj ličnosti toliko anegdota ;) Meni se dopada ovaj njegov pristup. Evo, baš sad pričam djevojci o njemu, i ona mi `ladno kaže da on pretjeruje sa tom svojom skromnošću.
ОдговориИзбришиAli, moja djevojka ne razumije preduzetnički duh ;)
Hvala za komentar!
ОдговориИзбришиHehehe... Polako. I meni je mnogo stvari kod njega neobično, ali da je legenda-legenda je. Šta on kupi, to poraste za 15% poslije prve trgovine. Postaje kao light lihvar. :-)