Prinos koji je moguće ostvariti ulaganjem u otvoreni investicioni fond je obično viši od prinosa koji se dobija na oročenu štednju. Oročena štednja jeste manje rizična jer je garantovana do određenog iznosa, ali je prinos ograničen samo na iznos kamate. S druge strane, ulagači u otvoreni investicioni fond mogu podići sredstva kad god to požele po trenutnoj vrijednosti investicione jedinice (udela), i pri tome prisvojiti svu prethodno akumuliranu dobit. Nije pravilo da je u kratkom roku prinos na uložena sredstva u fond veći od iznosa kamata na štednju. Međutim, ulagači koji višak sredstava ulože u investicione fondove, gotovo po pravilu, na duži rok ostvaruju veći prinos na ulog nego od kamatnih stopa na oročenu štednju.
Uspešnost društava za upravljanje investicionim fondovima zavisi najviše od situacije na tržištu kapitala. Kretanja na tržištu kapitala su ciklična, tako da se na svim berzama smenjuju periodi rasta i pada cijena hartija od vrijednosti. Takve promene se direktno odražavaju na vrijednost imovine otvorenih investicionih fondova, a posebno na fondove koji najveći deo imovine da ulažu u akcije. Osim kretanja na tržištu, vrijednost imovine investicionog fonda u velikoj meri zavisi i od iskustva, znanja, motivacije i stručnosti ljudi koji upravljaju investicionim fondovima.Društvo za upravljanje investicionim fondovima je pravno lice koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima. Dakle, investicioni fond nije pravno lice, već institucija u okviru koje se prikuplja novac članova fonda. Društvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom tako što vodi investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o članovima fonda i vrijednosti njihovih udela u fondu.
Kod svih ulaganja, pogotovo na finansijskom tržištu, postoji verovatnoća smanjenja vrednosti ulaga odnosno rizik ulaganja. Međutim, pri ulaganju posebnu pažnju treba povesti o tome da se rizik ne meri samo kroz gubitak novca kao posledica pada vrijednosti investicione jedinice nekog fonda ili vrijednosti neke hartije od vrijednosti. Veoma bitan je momenat kupovine ili prodaje. Nije retkost da gubitak nastane usled propuštanja šanse da se u odreaguje u najboljem trenutku.
Sredstva fonda dozvoljeno je ulagati u akcije, obveznice, kao i ostale kratkoročne i dugoročne hartije od vrijednosti, ali i udele drugih fondova i u depozite kod banaka. Zavisno od investicione politike i vrste fonda moguće su razne proporcije ovih instrumenta u portfelju fonda.
Ulaganje u investicione fondove nije privilegija ljudi koji raspolažu sa mnogo novca, već u njih može ulagati bilo ko, u skladu sa svojim mogućnostima. Da bi neko počeo sa ulaganjem u (otvoreni) investicioni fond, potrebno je da kupi barem jednu investicionu jedinicu po ceni koja važi na dan kupovine. Minimalni iznos uplate u otvoreni investicioni fond je vrijednost jedne investicione jedinice konkretnog fonda na određen dan. U Republici Srpskoj, u periodu javnog poziva, odnosno u periodu kada neki otvoreni investicioni fond prikuplja svoje početne uloge, vrijednost investicione jedinice iznosi 100 KM.
Nereteko društva za upravljanje klijentima koji žele da podignu uloženi novac, a koji su ga držali duže od dve godine, ne naplaćuju proviziju za povlačenje sredstava. Cilj je da ih upravo stimulišu da ulažu na duži period.
Teoretski ljubav lepo zvuci, malcice je drukcije u praksi...
ОдговориИзбришиDa ne volim Riblju Čorbu već bih obrisao komentar. Šalim se, lijepo je da stoje i druga mišljenja osim mog.
ОдговориИзбришиIskreno, mislim da kada već komentarišemo tuđi rad zašto se kriti?
Mnogo zapažanja u samo jednom redu komentara. Šta je anonimni komentator htio da istakne?
Članak je teoretisanje? Ili je u praksi teško "odvojiti neku sumu"? Ili nešto treće? :-)
a DUIF-i? najveća pljačka ovih prostora.
ОдговориИзбришиako po zakonu imaju pravo da za upravljanje ZIF-ovima imaju pravo da naplate 2% od ukupne vrijednosti Fonda a ne u zavisnosti od toga da li su ostvarili gubitak ili dobitak odn povečanje ili smanjenje vrijednosti portfolia fonda!!!
gruja treba da obratis paznju da ZIF-ovi jos nijednom u nasoj drzavi isplatili dividendu iako oni imaju velike prihode od dividendi narocito Zepter koji ima jako veliki dio Telekoma!!!
Žarko Saje, ne krijem se :)
ОдговориИзбришиPrvi put komentarišem, nisam znao, a ni pročitao stav oko potrebe legitimisanja.Ipak, slažem se da sam se trebao potpisati, to sad činim.
Nemam zlu namjeru vezano za komentarisanje, samo sam htio reći da stvari oko If-ova u RS teoretski lijepo zvuče...slabo se ko ovajdio od ulaganja u njih. DUIF-ovi su u praksi "pojeli" IF-ove...predstavnici duifa su po raznoraznim odborima i u konačnici korist od ulaganja imaju ljudi koji su obezbjedili posao u njima..u inostranstvu, druga priča, mada i tu ima šta za reći. Nadam se da se slažeš. Pozdrav
Eeeeeeej, Žaaaarkooooooooooooo! Dobrodošao na moj blog. Pazi, jako lijepo zvuče stvari oko zatvorenih investicionih fondova. Tu se slažemo 101%! :-)
ОдговориИзбришиMeđutim, dvije različie priče su otvoreni izatvoreni investicioni fond! Radim u društvu za upravljanje koje upravlja otvorenim investicionim fondovima pa znam šta ti pričam. :-)
Govorim u svoje ime, ne u ime društva u kojem radim-rad u većini društava koja upravljaju ZIF-ovima se sveo na uzimanje provizije. Počev samo od obračuna neto imovine svaki dan, pa do vođenja računa o visini gotovine u slučaju da neki član Fonda zahtjeva isplatu,...
Tvrdim da bih argumentovano mogao sa svima da razgovaram i dokažem da su društva koja upravljaju zatvorenim fondovima naplatila ogromne novce za nerad. :-)
Hehehehehe... Eto meni divne teme za ubuduće. :-)