PIO, tref, PREF,...

Na portalu Frontal.ba mi je obljavljen tekst.

Upravljanje Fonda PIO RS akcijama preduzeća stečenim u procesu privatizacije tokom prethodnih godina bilo je blago rečeno loše. Olako su propuštene brojne prilike za bilo kakvo uvećanje imovine Fonda.

Ogroman kapital koji je Fond posjedovao u akcijama preduzeća trebao je da se uvećava i da penzioneri osjete koristi od postojanja Fonda. Nažalost, ta imovina se tokom posljednjih nekoliko godina kao posljedica kretanja na banjalučkoj berzi, ali i loših poteza bivšeg rukovodstva Fonda PIO RS - prepolovila. Zato se javnost s pravom pita zbog koga je zapravo postojao taj Fond.

Društvo za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom RS

Zaposlene u novoformiranom društvu za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom RS (PREF-u RS) čeka težak, obiman i odgovoran posao. Podsjećanja radi, više od 200 akcija preduzeća danas nema nikakvu vrijednost, jer su ta preduzeća likvidirana ili (na putu da budu) u stečaju. Međutim, nema sumnje da će se preostalom imovinom upravljati na najbolji mogući način, imajući u vidu entuzijazam, stručnost i motivaciju tima u PREF-u.

Na nedavno održanoj konferenciji banjalučke berze, govoreći o ulozi Penzijskog rezervnog fonda Republike Srpske na tržištu kapitala, direktor PREF-a, Darko Lakić, naveo je niz već povučenih poteza koji ulivaju nadu u pozitivne efekte postojanja i poslovanja PREF-a. Konkretno, na svim do sada održanim skupštinama akcionara predstavnici PREF-a su glasali lično ili pismeno, a već u pet slučajeva, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, pokrenuta je procedura za obeštećenje kao - nesaglasni akcionar.

Šira javnost nije upoznata i sa inicijativama PREF-a za sazivanje vanrednih skupština akcionara, angažovanjem stručnih povjerenika, pokretanjem tužbi, prijedlozima na skupštinama akcionara za usvajanje dividendne politike i analiziranje poslovanja sa povezanim licima s ciljem što bolje zaštite imovine kojim upravlja njegov tim.

Najava prodaje akcija preduzeća iz portfelja

U PREF-u su predvidjeli konzervativnu investicionu politiku s ciljem povećanja učešća dužničkih hartija od vrijednosti u porftelju fonda. S tom namjerom najavljena je i prodaja akcija iz portfelja PREF-a. Od 6. do 10. juna predviđena je prodaja 43 akcije vrijednosti oko 5,2 miliona KM, a do kraja godine zajedno sa Fondom za restituciju (IRB) i drugim fondovima koji su iskazali interes za zajedničku prodaju predviđena je prodaja akcija više od 200 preduzeća.

Kriterijumi prodaje akcija iz portfelja PREF-a u 2011. godini su:

• da je objavljena ponuda za preuzimanje i da su većinski vlasnik i sa njim povezana lica stekli preko 50% vlasništva;
• da vlasničku strukturu listiranog privrednog društva čini manje od 100 akcionara;
• da je ukupan kapital privrednog društva ispod 1.000.000 KM;
• da je PREF jedini institucionalni investitor ili je razuman broj ostalih institucionalnih investitora pokrenuo proceduru za prodaju;
• da se prodaju akcije privrednih društava u kojima fondovi kojima upravlja Investiciono razvojna banka Republike Srpske pokreću proceduru prodaje i
• drugi slučajevi kada je to u interesu PREF-a (na primjer, ponude za preuzimanje).

Korist za penzionere

Danas, iznos imovine kojom upravlja PREF obračunata po metodologiji po kojoj se obračunava vrijednost imovine zatvorenih investicionih fondova, iznosi oko 320 miliona KM. Godišnja neto dobit može se isplatiti Fondu PIO RS za finansiranje tekućih penzija, pod uslovom da iznos isplaćene neto dobiti ne bude veći od 50% vrijednosti dividendi koje je PREF primio u novcu. Dakle, ukoliko bi godišnje, kroz dividende, bio ostvarivan prinos na kapital od oko 9%, od čega bi, prema statutu PREF-a, polovina išla za isplatu penzija, svaki penzioner u Republici Srpskoj po osnovu dobiti PREF-a može očekivati u prosjeku 5 KM veću penziju mjesečno.

Realno, pred ovaj tim, barem u početku, ne treba stavljati teret u vidu prevelikih očekivanja. Povećanjem prosječnih penzija barem za marku mjesečno na osnovu poslovanja PREF-a, bio bi napravljen pozitivan iskorak u odnosu na aktuelno stanje.

 

PREF

Vrednost portfelja kojom je Fond PIO RS upravljao tokom poslednjih nekoliko godina se kao posledica kretanja na banjalučkoj berzi, ali i loših poteza bivšeg rukovodstva Fonda PIO RS-prepolovila i danas iznosi 320 miliona KM.
Na nedavno održanoj konferenciji banjalučke berze, govoreći o ulozi novoformiranog Penzijskog rezervnog fonda RS, direktor PREF-a, Darko Lakić, naveo je niz već povučenih poteza koji ulivaju nadu u pozitivne efekte poslovanja PREF-a.
Na primer, predstavnici PREF-a su pokrenuli inicijative za prodaju više od 200 akcija iz portfelja fonda, sazivanje vanrednih skupština akcionara, angažovanje stručnih poverenika, pokretanje tužbi, usvajanje dividendne politike i analiziranje poslovanja preduzeća sa povezanim licima s ciljem što bolje zaštite imovine kojim upravlja njegov tim. Već u pet slučajeva, u skladu za Zakonom o privrednim društvima, pokrenuta je procedura za obeštećenje kao-nesaglasni akcionar.
Na primer, da kroz dividende, bude ostvaren prinos na kapital od oko 9%, od čega prema statutu PREF-a, polovina ide za isplatu penzija, svaki penzioner u Republici Srpskoj po osnovu dobiti PREF-a može očekivati u proseku 5 KM veću penziju mesečno.
Realno, značajna povećanja penzija, u skorije vreme, ne treba očekivati. Međutim, povećanjem prosečnih penzija barem za marku mesečno na osnovu poslovanja PREF-a, bio bi napravljen pozitivan iskorak u odnosu na aktuelno stanje.

Moć interneta

Većina kompanija, organizacija i institucija u BiH uvidela je da je za kvalitetno poslovanje u XXI veku neophodno prisustvo na internetu. Administratorima i tvorcima velikog broja internet stranica zaista treba odati priznanje za ideje vezane za dizajn i organizaciju, jer veliki broj stranica izgledom nimalo ne odstupa od najnovijih zahteva web dizajniranja. Međutim, korisnik koji na nekim internet stranicama pokuša da pronađe (revidovani) finansijski izvještaj novu adresu, broj telefona, kontakt članova osoblja, često se nađe na muci zbog pojedinih informacija koje su strare nekoliko meseci. Neretko podaci nisu ažurirani i po nekoliko godina.
Stručnjaci za marketing ističu da za dobar imidž nije dovoljno tek (po)trošiti puno novca na oglašavanje i kreiranje internet stranica. Više pažnje treba posvetiti vezama sa klijentima zbog boljeg razumevanja njihovih stvarnih želja i potreba. Za razliku od prošlog veka kada su za svoj novac zahtevali samo uslugu ili proizvod, danas klijenti traže mnogo više. Interesuju ih razne mogućnosti, servisiranje, usavršavanje, zamena...
Upravo zbog „depersonalizacije“, odosno ignorisanja zahteva klijenata, mnoge kompanije godišnje gube značajan broj mušterija. Internet je već dugo važan marketinški alat, jer je idealan za svaku promociju. Nema boljeg i jeftinijeg načina za promociju kompanija, pojedinaca, proizvoda ili događaja od internet sajtova, foruma, blogova ili društvenih mreža. Na primer, na društvenim mrežama ljudi objavljuju svoje podatke i interese, što olakšava oglašivačima da precizno odrede ciljnu grupu. Zapravo, najvažniji nusproizvod internet oglašavanja su povratne informacije.
Na internetu su lako dostupni komentari, analize, poređenja, diskusije i kritike korisnika. Takva besplatna interakcija olakšava obraćanje široj javnosti, jer se štedi vreme i novac za istraživanje tržišta i direktan kontakt sa potrošačima. Za skupljanje kontakata, slanje poruka, obavljanje telefonskih poziva i zakazivanje susreta dovoljna je samo - internet veza.
Međutim, osim nekoliko svetlih primera, čini se da u našem ambijentu mnogi ignorišu moć interneta. Verovatno zbog straha od kritika i negativnih komentara. Takve kompanije propuštaju priliku da izgrade i(li) poboljšaju odnos sa klijentima, jer će se o proizvodima, uslugama i kompanijama svakako diskutovati. Pravilo je da su diskusije obimnije i oštrije ako se radi o kritikama, a treba imati u vidu da su kritike plod zainteresovanosti za bolji proizvod ili uslugu. Od kritike je, kako poručuju marketinški stručnjaci, gora ravnodušnost.
Druga krajnost su kompanije koje reaguju samo na pozitivne povratne informacije. Pohvale gode, ali nisu mnogo korisne jer se iz njih mnogo manje saznaje o tržištu nego iz kritika.
U mnogim kompanijama, restoranima i organizacijama postoji pokušaj alternative internetu-knjiga utisaka. Da li se ti komentari čitaju?
Svi koji barem deo posla ili reklamiranja obavljaju koristeći internet i ako žele da budu prepoznatljivi i uspešni, treba da prevaziđu stare okvire poslovanja. Mogućnosti interneta, makar to bila i interakcija sa nezadovoljnim klijentima, ne treba ignorisati. Treba ih iskoristiti za unapređenje poslovanja.

Pasivnost

Akcionari koji već dugo traže objašnjenja za trenutne vrednosti akcija i stanje u kompanijama obično ih dobiju jednom godišnje na obaveznoj skupšini akcionara. Tada menadžeri saopšte svoje viđenje situacije i predlože planove za dalje poslovanje, a dobro (ne)poslovanje uglavnom pravdaju „vanjskim“ faktorima.

Prema zakonu, po zahtevu akcionara sa najmanje deset odsto akcija sa pravom glasa moguće je zakazati vanrednu sednicu skupštine akcionara kako bi se utvrdili razlozi pada vrednosti akcija. Ako su subjektivni uzroci, rešenje treba (po)tražiti u novom rukovodstvu.
Ukoliko se akcionar ne slaže sa promenama osnivačkog akta, reorganizacijom, sticanjanjem, raspolaganjem imovinom ili bilo kojom drugom odlukom skupštine društva, može da traži otkup svojih akcija po njihovoj tržišnoj vrednosti. Da li zbog neznanja, nemara ili straha, broj akcionara koji su se do sada pozvali na ove odredbe je zanemariv.
Trenutnim odnosom akcionara i mendažera prema aktuelnim problemima zatvaraju se vrata (novim) investitorima. Postoje ino investitori zainteresovani za našu berzu, ali im se još ne sviđaju proporcije rizika, vlasničkih odnosa i očekivanih profita na njoj.
.

Članak u EuroBlicu

U dodatku dnevnog lista "EuroBlic"-Novac objavljen je članak o obveznicama na Banjalučkoj i na Sarajevskoj berzi.

Da biste pročitali moju izjavu kliknite na sliku lijevo.