Poređenja radi, u razvijenim ekonomijama sila zakona je naslabiji faktor koji nameće reviziju. Kreditori, dobavljači, akcionari, radnici i šira javnost očekuju da su informacije, pogotovo one iz bilansa, koje objavljuju privredna društva-njihova realna „krvna slika“. „Šminkanje“ izveštaja stavlja na kocku poverenje svih koji su bilo kako povezani sa kompanijom. Zbog povećanja poverenja u upravu, odnosno u istinitost finansijskih izveštaja, radi se revizija.
Revizor procenjuje da li su transakcije urađene i prezentovane u skladu sa zakonom i računovodstvenim okvirima. On u svom mišljenju, ne samo da detektuje greške, već upozorava na nastanak (ne)namernih propusta koji bi mogli uticati na donošenje odluka onih koja koriste finansijske izveštaje. Ako ih bude, revizor će se odupreti pritiscima uprave i bez oklevanja će izraziti sumnju u postupke izrade finansijskih izveštaja.
Od nezavisnog, stručnog i odgovornog revizora potvrđena istinitost izveštaja povećava poverenje u upravu, klijentu omogućuva konkurentno, nesmetano i profitabilno poslovanje, a svima eliminiše sumnju u tačnost bilansa.
Postoji li bolji marketing za kompaniju od pozitivnog revizorskog izveštaja?
Нема коментара:
Постави коментар