Većina naših menadžera i preduzetnika potrošeno vreme i novac za reviziju smatra nepotrebnim troškom. Bar jednom godišnje se pitaju zašto je revizija potrebna, koja joj je svrha i kakva je korist od nje.
Poređenja radi, u razvijenim ekonomijama sila zakona je naslabiji faktor koji nameće reviziju. Kreditori, dobavljači, akcionari, radnici i šira javnost očekuju da su informacije, pogotovo one iz bilansa, koje objavljuju privredna društva-njihova realna „krvna slika“. „Šminkanje“ izveštaja stavlja na kocku poverenje svih koji su bilo kako povezani sa kompanijom. Zbog povećanja poverenja u upravu, odnosno u istinitost finansijskih izveštaja, radi se revizija.
Revizor procenjuje da li su transakcije urađene i prezentovane u skladu sa zakonom i računovodstvenim okvirima. On u svom mišljenju, ne samo da detektuje greške, već upozorava na nastanak (ne)namernih propusta koji bi mogli uticati na donošenje odluka onih koja koriste finansijske izveštaje. Ako ih bude, revizor će se odupreti pritiscima uprave i bez oklevanja će izraziti sumnju u postupke izrade finansijskih izveštaja.
Od nezavisnog, stručnog i odgovornog revizora potvrđena istinitost izveštaja povećava poverenje u upravu, klijentu omogućuva konkurentno, nesmetano i profitabilno poslovanje, a svima eliminiše sumnju u tačnost bilansa.
Postoji li bolji marketing za kompaniju od pozitivnog revizorskog izveštaja?
Rezultati poslovanja na regionalnim berzama u 2010. godini bili su u skladu sa njihovom veličinom i otvorenosti prema drugim tržištima. Trgovinu je obeležila slaba zainteresovanost individualnih i institucionalnih investitora, niska likvidnost, loši makroekonomski podaci, upitna transparentnost poslovanja i nizak nivo korporativnog upravljanja listiranih kompanija. Zato su strani ulagači uglavnom zaobilazili berze u regiji i tražili prilike za zaradu na većim tržištima koja karakterišu transparentost, likvidnost i brži oporavak od krize.
Zahvaljujući velikom obimu trgovanja akcijama INA-e, hrvatski indeks CROBEX je u 2010. porastao 4,33 odsto. Crnogorski indeks NEX20 je porastao za 0,20 odsto. Banjalučki BIRS je izgubio 3,16, beogradski BELEX15 3,61, slovenački SBI TOP 14,94, crnogorski MOSTE 15,66, makedonski MBI10 16,10, a sarajevski BIFX čak 19,63 odsto vrednosti. Iako na ovim berzama nije zabeležen značajan rast cena, bilo je prilika za zaradu koje su investitori prepoznali i iskoristili.
Na Banjalučkoj berzi su, osim akcija koje čine indekse, obveznice za izmirenje ratne štete i stare devizne štednje bile u fokusu investitora. Na njoj u 2011. generator povećanja likvidnosti i interesa stranih investitora može da bude približavanje BiH EU integracijama, bolji (makro)ekonomski pokazatelji i novi instrumentimi na tržištu kapitala, kao što su trezorski zapisi.
