Neiskorištene mogućnosti

 Mnoga preduzeća ne razmišljaju o pribavljanju dodatnog kapitala putem berze. Verovatno zbog straha da se ulaskom novih ili jačanjem pozicije već postojećim akcionarima značajno mogu promeniti vlasnička struktura i način donošenja odluka u preduzeću naša preduzeća se uglavnom zadužuju kod banaka. Tako ne dozvoljavaju postojećim vlasnicima, zaposlenima ili dobavljačima da sa preduzećem ostvare bolje veze. Ova lica imaju veliki interes da ulažu u preduzeće sa kojim sarađuju jer već imaju uvid u njenovo poslovanje.

Imajući to u vidu, menadžeri preduzeća treba da razmotre drugu mogućnost pribavljanja svežih sredstava na berzi-izdavanje korporativnih obveznica. Time se preduzeće obavezuje da će u određenom roku onima koju kupe obveznice vratiti novac uvećan za kamatu. Pri tom nema promena u vlasničkoj strukturi, a raste korporativni imidž preduzeća.

Potencijalne ulagače osim prinosa zanima šta će biti sa njihovim novcem u slučaju pokretanja stečajnog postupka. Iskreno, najbolje je ne imati nikakve veze sa takvom kompanijom, ali sigurnije je posedovati obveznice, jer vlasnici obveznica pri raspodeli stečajne mase imaju prednost u odnosu na vlasnike akcija.

Iako naša preduzeća odavno imaju mogućnost da emisijom obveznica pribave nova sredstva za rast i razvoj po kamatnim stopama nižim nego kod banaka, a prihvatljivim za ulagače, broj emitenata korporativnih obveznica na Banjalučkoj berzi je zanemariv.

Kolebljivi akcionari

Na Banjalučkoj berzi ostvaren je najniži polugodišnji promet još od 2004. godine. Akcije kompanija, izražene kroz indeks BIRS, od početka godine izgubile su preko 16 odsto vrijednosti. Sličan trend, pad cijena akcija pri malim prometima, je svuda u svijetu.

U ovakvom ambijentu vredi se prisjetiti zapažanja autora knjige „Psihologija berze“, Andréa Kostolanya. Njegovi stavovi uzimaju se jako ozbiljno jer je biljeležio svoja iskustva sa višegodišnjeg trgovanja sa 78 svjetskih berzi. Po njemu, na berzi postoje sigurni i kolebljivi investitori, a cijene akcija na njoj zavise od kretanja akcija iz ruku jednih u ruke drugih investitora. Tako je trenutni trend uvek više rezultat psihologije mase nego ekonomskih pokazatelja. Ako su investitori previše kolebljivi, onda će i najbolje akcije da gube na vrednosti.

Pad cijena pri malim prometima signalizira dalji pad, što je već dugo slučaj na svim berzama u regiji. Suprotan trend najavio bi pad akcija pri velikom prometu. Tada akcije mahom prelaze iz ruku kolebljivih u ruke sigurnih. Kako cijene budu rasle tako će sigurni ulagači prodavati svoje akcije i realizovati prihode. Istovremeno, kolebljivi kupuju, rastu prometi, a rezultat je rast akcija.

Uskoro će domaća preduzeća početi sa objavama polugodišnjih finansijskih izveštaja. Čini se da, ma kakav (ne)uspeh pokazali ti izveštaji, cijene akcija na Banjalučkoj berzi, u narednom periodu, neće bitnije rasti.