Koncentracija vlasništva

Sa velikim brojem akcija preduzeća listiranih na Banjalučkoj berzi nije trgovano više od dve godine. Imajući u vidu finansijske izveštaje odnosno poslovanje i atraktivnost tih preduzeća, ako bi jedan dio tih akcija bio delistiran sa berze za njima ne bi trebalo previše žaliti.

Zakonom predviđen, najbrži put za delistiranje preduzeća sa berze je da se u broj akcionara svede na manje od sto ili da akcionar koji stekne više od 95 posto vlasništva obešteti ostale akcionare, te promeni pravnu formu preduzeća. Ova druga radnja se u praksi naziva „squeeze out” (istiskivanje). Ako i ne pristanu na prodaju, mali akcionari će, u zamenu za svoje akcije, biti isplaćeni po cijeni iz ponude za preuzimanje.

Krajnji cilj u oba slučaja je isti-delistiranje kompanije sa berze i oslobađanje od “troškova i zahteva” koje status otvorenog akcionarskog društva donosi. Iz pozicije većinskog akcionara, radi se o sasvim logičnom i očekivanom potezu. Nakon pada cena na berzi, većinski akcionari kupovinom akcija po niskim cenama koncentrišu vlasništvo i lakše upravljaju kompanijom.

Na berzama u zemljama Istočne Evrope aktivno se trguje sa oko 150 hartija od vrednosti, a godišnji prometi su i do 20 puta veći nego na berzama u bivšoj Jugoslaviji. Imajući u vidu iskustva i stanje odnosno dnevne promete na tim berzama, smanjenje ukupnog broja listiranih kompanija ne bi ugrozilo funkcionisanje tržišta kapitala i trgovanja na našoj berzi.