Važnost edukacije

Na, nedavno održanoj, konferenciji Banjalučke berze poseban naglasak stavljen je na važnost zaštite i edukacije svih učesnika na tržištu kapitala. Osim zakonske zaštite više pažnje treba posvetiti preventivnoj edukaciji malih akcionara. Do većine njih, obično iz „pete ruke”, stižu vesti o neverovatnim dobicima poznanika na berzi. Nestripljivi, a bez iskustva u ulaganju, požure da kupe hartije, makar se zadužili, jer se cene hartija koje oni favorizuju i broj novih ulagača svakim danom povećavaju. Medijska propraćenost aktivnosti na tržištu i početni, nerealizovani, dobici im jačaju iluziju da su „odigrali na sigurno”.

Nedugo posle prvih kupovina, needukovanih novih malih ulagača veliki i racionalni investitori povlače ogroman kapital stvarajući višak ponude akcija nad tražnjom. Tada počinje pad koji menja raspoloženje na tržištu.

Poznato je da ulagače mnogo snažnije pogađa gubitak vrednosti imovine nego što ih raduje njen rast. U šoku, gledajući kako se vrednost njihove imovine smanjuje, dokupljuju još akcija jer “znaju” da te akcije vrede više. Kako sredstava nestaju, a akcije usled objava loših vesti dalje gube na vrednosti, tako sve više cene tradicionalni oblik štednje ubeđeni kako su „prevareni” jer su im “tamo neki“ skupo prodali “bezvredne” akcije.
Tek tada poneki spoznaju da treba ulagati oprezno, u hartije sa jasnom i dugoročnom perspektivom za koje je studiozna analiza pokazala da su potcenjene.

Borba za klijente

Pri trenutnim prometima na Banjalučkoj berzi trinaest brokerskih kuća iz Republike Srpske jedva opstaje. Čini se da je naša berza interesantna tek onim stranim ulagačima kojima njihovi brokeri, u sklopu dodatnih usluga, nude usluge trgovanja i na ovom tržištu.

Iskustva sa berzi zemalja u razvoju pokazuju da se broj učesnika na tržištu kapitala znatno poveća pri porastu prometa i novih inicijalnih javnih ponuda. Međutim, kad ovdašnji mediji počnu izveštavati o buđenju ekonomije i pozitivnim vestima iz evropskih institucija domaće brokerske kuće mogao bi zadesiti novi problem-borba za klijente sa oštrom inostranom konkurencijom. Sa tim problemom suočili su se slovenački brokeri. Naime, od ulaska Slovenije u EU, u maju 2004. godine, do danas struktura vlasništva Ljubljanske berze bitno se promenila, a broj članova smanjio sa 29 na 22 člana. Investitori su želeli da za svoj novac dobiju kvalitetnu, sigurnu i jeftinu uslugu ne mareći za državljanstvo svog brokera. Sa druge strane, inostrani brokeri su ušli na to tržište svesno planirajući gubitke u početku.

Zbog veće konkurentnosti već sada treba voditi računa o “prilagođavanju” svih usluga u skladu sa trendovima u inostranstvu. Ako se trend sa razvijenih svetskih berzi nastavi brzo ćemo saznati kako će se ovdašnji brokeri nositi sa inostranom konkurencijom i da li će investitori svoje poverenje (i novac) dati domaćim ili stranim brokerima.