Recesija

Evropska privreda se možda izvlači iz recesije, ali makroekonomski podaci pokazuju da se nezaposlenost ne smanjuje očekivanim tempom. Štaviše, brine podatak je da se stopa nezaposlenosti mladih u Evropi za samo godinu dana povećala za 3,7 posto, dok je opšta stopa nezaposlenosti istovremeno narasla za više od 1,5 posto.Interesantan nusproizvod ovakvog stanja u Srednjoj Evropi je povećanje broja transkacionih računa pravnih lica kao rezultat stvaranja malih kompanija koje osnivaju otpušteni radnici. Nezaposleni radnici se nadaju da će udružujući ušteđevinu, iskustvo, radne veštine i znanje preuzeti dio poslova od bivšeg poslodavca odnosno kompanije koja, kao posledica recesije, više ne postoji.

Drugim rečima, ekonomska kriza, porast nezaposlenosti i crne prognoze da bi se kriza mogla produbiti su poslužili kao generator novih ortačkih i akcionarskih društava.

Možda će sličan trend nastupiti i kod nas. Ljudi na ovim prostorima su preživeli mnogo gore situacije od trenutne ekonomske krize. Iz svega prošlog su naučili da se ne odustaju i kada misle da je kraj već da se bore da obezbede bolje uslove za život za sebe i svoje porodice radom, znanjem i neretko, spremnošću na rizik.

Po logici razvoja preduzetništva je za očekivati da će jedan broj onih koji (p)ostanu preduzetnici svojim naporima prevazići početna očekivanja i stvoriti kompaniju čije akcije će se tražiti za koju godinu.

Naš poslovni ambijent

Prema februarskom izvještaju svetske bonitetske kuće Dun&Bradstreet, BiH i dalje ima rejting “DB6a” (vrlo visok rizik poslovanja). U regiji najviši rejting ima Slovenija (DB2c). Iza nje su Mađarska i Hrvatska (DB3d), Albanija (DB4a), Makedonija (DB4b) i Srbija (DB5a). BiH je na 116. mestu od 183 rangirane zemlje. Poslednja u regiji.

Najvažniji potezi na popravljanju pozicije su rad na stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i implementacija principa korporativnog upravljanja.

Mnoge kompanije iz našeg regiona, koje odlikuje slabo korporativno upravljanje, nisu interesantne na berzi i ne mogu finansirati poslovanje emisijom hartija od vrednosti već svoje poslovanje finansiraju iz drugih izvora. S druge strane, društveni ambijent koji ne prepoznaje prednosti i moć “akcionarske ideje” ne podstiče kompanije da ispunjavaju principe korporativnog upravljanja. Krug se zatvara, a tržište ostaje nelikvidno i bez ispunjenja osnovne funkcije.

Kada prevaziđemo dečije bolesti tržišta u razvoju koje odlikuju loši odnosi sa investitorima, slaba kontrola bez odgovarajuće kazne u slučaju nepoželjnog ponašanja, visok rizik, neznanje i samovolja direktora osetićemo efekte oporavka. Do tada, ostaćemo na marginama investitora i nakon promene svetskog trenda.

Interesantno, Poljska je jedina u Evropi ostvarila rast BDP-a u 2009. godini. Slučajno ili ne, prosudite sami, ali najrazvijenije tržište kapitala u Istočnoj Evropi je-Poljsko.

Investiranje u obveznice

Jedan od najsigurnijih načina za zaštitu kapitala i ostvarenje prinosa uz minimalan rizik je investiranje u municipalne obveznice jer se prihod od njih ne oporezuje a rizik neispunjavanja obaveza od strane izdavaoca je relativno nizak.

Organi lokalne samouprave izdavanjem municipalnih obveznica mogu da pribave sredstva za pokriće budžetskog deficita, izgradnju kapaciteta za proizvodnju i distribuciju toplotne energije, vodosnabdevanja, puteva, sportsko-rekreacionih centara ili škola po nižoj ceni u odnosu na kreditno zaduženje. Pre emisije potencijalne investitore i javnost upoznaju sa iznosom i procesom otplate duga kao i o načinu trošenja prikupljenih sredstava. Na taj način javnosti se šalje lepa poruka o brizi za lokalno stanovništvo i težnjama za razvoj i napredak opštine.

U poslednje dve godine, grad Banja Luka i opštine Laktaši, Gradiška, Bijeljina i Šamac su uspešno završile javne emisije obveznica ukupne vrednosti preko 35 miliona KM. Dobijenim sredstvima u Banjaluci je izgrađen most preko reke Vrbas. Ostale opštine prikupljenim sredstavima finansirale su izgradnju infrastrukturnih objekata. Već je izvesno da će i druge opštine finansirati svoj razvoj na ovaj način.

U praksi razvijenih, ali i susednih zemalja, najznačajniji kupci ovih obveznica su država i institucionalni investitori. Neretko, posebno u slučaju manje nominalne vrednosti, značajni kupci su i fizička lica.