Momo Kapor - Očevi i deca

Nedavno sam se u Frankfurtu vozio cudnim prevoznim sredstvom; bila je to neka vrsta evropske riske, samo njen vlasnik nije trcao nego je okretao pedala bicikla dok smo mi sedeli natrkiveni iza njega.Prolazio je kroz pesacke zone, preko trotoara i zabranjenih trgova. Veoma uctiiv mlad covek koji je govorio savrseno engleski i koji je za voznju naplatio deset evra.

Dok me je vozio mislio sam na zapadne i istocne oceve i decu.

Ne moze se reci da Istok vise voli svoju decu, nego Zapad svoju. Ipak istocna deca ostaju mnogo duze u porodicnom gnezdu nego zapadna.

Zbog toga se na istoku ostaje mnogo duze mlad. U tenutku kada se zapadni pedesetogodisnjak vec povlaci iz biznisa u mirovinu na svoj ranc, njegov vrsnjak na istoku vazi jos uvek za mladog, perspektivnog coveka, kome, nazalost, smetaju stariji!

U jednom istocnom i jednom zapadnom gradu, rodili su se istoga dana mali Istok i mali Zapad. Od istih bolesti pelcovani, ali se nisu zaposlili u istom danu.

Dok je mali Istok sutirao loptu, malog Zapada tata zaposlio da raznosi novine po ulici. Sa dvanaest godina zaradio svoj prvi novac.

"Na Zapadu u tvojim godinama vec zaradjuju!" vikao je otac Istoka po kuci.

"Pusti dete neka se ispava..." branila ga mama Istok. "Kad nismo mogli mi, neka bar on..."

I dok su malog Istoka terali da svira klavir (za koji, ocigledno, nije imao smisla),da uci violinu i mrtve jezike, mali Zapad je posle skole raznosio kafe po radnjama u svom kraju. Sa osamnaest godina, imao je vec solidnu ustedjevinu i dobre poslovne veze.

Kada se mali Istok upisao na fakultet, mali Zapad je vec napustio ocevu kucu i iznajmio svoj apartman. I dok je mali Istok cvileci izmolio dzeparac, mali Zapad je pozajmio familiji novac, koji mu je uredno vracen uz kamatu.

Mali Istok je dugo i bezbrizno studirao drustvene nauke.

Mali Zapad je prekinuo skolovanje.On nije imao vremena za predugo studiranje. Ako su mu potrebni zubari, uvesce gotove iz Srbije. Ako mu trebaju arhitekte, platice najbogatije diplomirane, opet iz Sribje. Ako mu je potreban novac, uzece

ga od kamata naravno od Srbije.

Mali Istok jos uvek pita majku;

"Kevo, sta ima za rucak?"

Mali Zapad se preselio u sasvim drugi grad, jedanput godisnje cestita svojim praznike.

Najzad, mali Istok je nekako zavrsio fakultet, odsluzio vojsku i ozenio se, pa stanuje kod tate i mame u polovini od jedne i po sobe.Otac mu na sve strane trazi posao, dok on redovno ucestvuje u razgovorima na tribinama onezaposlenosti mlade generacije. Uzgred ima vec dvadeset sedam godina i jos u zivotu nije zaradio ni jedan jedini dinar. On i njegova supruga (koja jos studira) zive od onoga sto im daju roditelji. Majka jos uvek kuva i tera svog srednjovecnog sina da se toplije obuce jer napolju duva. Otac deli citav niz korisnih saveta. Majka jos uvek ne moze da zaspi dok joj se dete ne vrati kuci. Mali Istok zivi, tako, u nekoj vrsti produzenog boravka u decijem vrticu.

Mali Zapad, koji je sada veliki, odveo je decu da posete dedu koji zivi na drugom kraju zemlje.

Mali Istok je, najzad, dobio dozvolu da zastakli terasu i tako prosiri sobu za dnevni boravak.

Stari Zapad umire sam u starckom domu. Time ja platio cenu samostalnosti malog Zapada. Oci mu sklapa dezurna bolnicarka. Mali Zapad nasledjuje njegovu ustedjevinu i zivotno osiguranje.

Stari Istok sedi jos uvek na svom mestu u celu stola i njemu se prvo sipa corba u tanjir. I dalje deli citav niz korisnih saveta. Mali Istok ce jednoga dana sesti na njegovo mesto.

Nece naslediti nista, sem visokog pritiska i navike da deli besmislene savete. Nece naslediti nista, sem visokog pritiska i navike da deli besmislene savete.