Nekima čitav život prođe u iščekivanju.

Jedan sveštenik sedeo je kraj prozora, spremajući se da napiše propoved o Proviđenju, kada je čuo buku kao od eksplozije i video ljude kako panično beže na sve strane. Ubrzo je čuo da je brana popustila, da reka nadolazi i da se ljudi evakuišu. Voda je uskoro počela da plavi ulicu ispod njega i, obuzdavajući paniku, rekao je u sebi: "Spremam propoved o Proviđenju i evo mi prilike da u praksi sprovedem ono što savetujem drugima. Neću pobeći, ostaću ovde i pouzdaću se u spas koji će doći božjim proviđenjem."
Kada je voda stigla do prozora, stigao je i čamac pun ljudi. "Uskačite, oče!" povikali su. "Ne, ne, deco moja", smireno je rekao sveštenik. "Uzdam se u božje proviđenje koje će me spasiti." Ipak, morao je da se popne na krov i, kada je voda stigla gore, prošao je još jedan čamac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Međutim, ponovo je odbio.
Na kraju, popeo se na vrh zvonika i, kada mu je voda stigla do kolena, poslali su patrolni čamac da ga spase. "Ne, hvala vam", rekao je, spokojno se osmehujući. "Ja verujem u Boga. On me neće ostaviti."
Kada se konačno udavio i stigao u raj, odmah je počeo sa žalopojkom upućenom Bogu: "Verovao sam u tebe! Zašto me nisi spasao?" "Ako ćemo pravo", rekao je Bog, "poslao sam ti čitava tri čamca!"

Kratke poučne priče

Nesreće mogu donijeti rast i prosvjetljenje

"Nesreće mogu donijeti rast i prosvjetljenje", reče učitelj.
To je obrazložio ovako:

Svaki bi dan ptica nalazila sklonište u suhim granama drveta koje je stajalo usred velike nenapučene ravnice. Jednog je dana orkanski vjetar iščupao drvo i prisilio sirotu pticu da leti stotine kilometara u potrazi za skloništem - dok napokon nije doletjela do šume bogate plodnim drvećem.

I zaključio bi: "Da je osušeno drvo ostalo, ništa ne bi navelo pticu da ostavi svoju sigurnost i da leti dalje."

Velika zla svinja i tri nevina vučeta

Velika Zla Svinja odlučila da pojede tri vuka. Odmah je otrčala do šume. Prilično zadihana uspjela da je nađe dom vučića. Prvi vuk je, naravno, obitavao u kućici od slame. Svinja nije pravila uvod, onako nestrpljiva da vidi kako će joj stvar sa duvanjem ići, nego je odmah uzela da duva i duva. Slamenjača se, pogađate, nije ni pomerila. Vuk koje je bio unutra, nije ni opazioda se napolju nešto dešava. Svinja se na to, onako velika i sva zla, potpuno pokunjila. Nije ni pokušala da oduva kućicu od dasaka drugog vučeta, a pogotovo ne kućicu od cigala onog trećeg, nego se brže bolje vratila svojoj.

Pouka 1: Svinje nemaju kapacitet pluća kao vukovi, te im nije uputno da se bave oduvavanjem vučećih kućica.

Pouka 2: Mitovi su neponovljivi iz prostog razloga što su ponavljanja neostvariva baš kao i sami mitovi.

Pouka 3: Ako neko odluči nešto da uradi, najbolje je da to zna da uradi prije nego li ode na radno mjesto. U suprotnom, otići će kući pokunjen (bolja verzija), ili će nastaviti da radi kritikovan, (gora verzija).

Priča o mravu

Jednom davno, živeo je srećan i vrijedan rav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao. Bio je jako vrijedan i sretan. Jednom rječju, bio je srećan dok je radio. Pkevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični. Slušajući pjesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja a premalo radi, jer nema pravo usmjerenje i šefa koji bi ga kontrolisao. Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla). U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog obima posla oko papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i izveštaje. Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.

A mrav? Mrav je i dalje radio kao i prije.

Izveštaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni. Direktor Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od Bubamare i uskoro je počeo da zahtjeva: uporedne studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd. Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposli Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili nov računar sa štampačem. Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neki računar. Nisu mu odobrili. Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava. Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku zamenio celokupni namestaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim, LCD ekranom.

Broj računara je narastao i morao je da se kupi i instalira i mrezni server. Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred bio njegov pomoćnik u predhodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu. U isto vreme Mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan. Opet je tražio racunar. Opet mu nisu odobrili. Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrčka i on je zaključio da mora da naruči studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim
direktora Stršljena koji je shvatio Cvrčkovo objašnjenje i odobrio angažovanja agencije za te potrebe.

Skupa studija je uradjena i Cvrčak je počeo da primenjuje predložene motivacione metode. Svuda je okačio motivacione plakate. Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stenicu na motivacione treninge u poznata ljetovalista.

Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na plakatima i nikako nije mogao da nadje nadredjene kad su mu trebali. Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega.

I tako je vreme teklo.

Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje ali su oni počeli da pokazuju da firma nije više tako rentabilna kao prije. To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje.

Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospodju Sovu. Sovin zadatak je bio da izvrši potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i da predloži resenja da bi firma poslovala rentabilno.

Nakon tri meseca, Gospodja Sova je direktoru predala sledeći izveštaj:
"U firmi je previše zaposlenih!"

Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio:

MRAVA.

Naravoučenije:

Nikada nemoj da budes srećan i vredan mrav.

Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa.
Nesposobnima ne trebaju nadzornici.

Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radiš, jer za to nema opravdanja.
Ako, ipak, na svaki način želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za Stršljena, Bubamaru, Pauka, Hrčka, Cvrčka, Stenicu i Sovu. Ali tada nećeš moci da radiš ni kao Mrav. Jer da bi održao firmu moraš da se družiš sa stršljenovima, bubamarama, paucima, hrčcima, cvrčcima, stenicama i sovama.

Nažalost, cijela priča je utemeljena na univerzitetskim naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.

Momo Kapor - Istok i Zapad

Na Istoku, službenici rade od sedam do tri. Na Zapadu, od devet do pet. Službenički Istok se budi u pola šest. Činovnički Zapad u sedam.

Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro, psujući posao, državu, život, sudbinu. Istok je poluobrijan. To je zbog toga što se brijao sinoć, da bi ujutru mogao duže da spava.

Glatko izbrijani Zapad vozi se ćutke metroom. Istok priča političke viceve u pretrpanom autobusu. Zapad čita novine. Potpuna tišina. Niko ni sa kim ne razgovara.

Istok se zaljubljuje u nepoznatu službenicu sa zelenim očima između tri autobuske stanice. Naravno, on stiže u pola osam na posao i kaže ljutito šefu: Šta je? Pa nismo, valjda, na Zapadu?

Zapad počinje da radi u devet. U to vreme Istok već polako počinje da dolazi sebi. Popio je tri kafe i pročitao u novinama šta se događa na Zapadu. Do pola deset, Istok razgovara o tome šta je sinoć bilo na televiziji.

Zapad već uveliko radi. On ne može da prepriča šta se sve događalo na dvadeset i sedam televizijskih kanala, jer niko nije gledao isti program.

U pola jedanaest, Istok koji je imao dva sata prednosti nad Zapadom, odlazi na zasluženi doručak, koji se plaća bonovima. Kao da je celoga jutra kopao, on doručkuje glavu u škembetu, gulaše, pljeskavice, bureke, tripice, čorbaste pasulje, jagnjetinu sa kupusom, podvarke i ostala lakša jela. Posle žvače čačkalicu i popije tri piva, odlikovana na svetskoj izložbi.

Zapad ima pauzu za ručak između dvanaest i trinaest časova. On stojeći pojede sendvič sa hladnom piletinom (belo meso) i popije 7 UP. Zatim se vrati na posao. U hodniku kuće u kojoj radi popio je prvu instant-kafu iz kartonske šolje.

Istok već ima prednost od tri piva i dva vinjaka. Usput, čuo je za neku rasprodaju, pa je skoknuo da vidi o čemu se radi i vratio se posle dva sata u kancelariju.

Zapad se dogovorio da sastanak Sindikata bude održan u subotu, kada se ne radi. Odlučivaće se o mogućem štrajku. Istok je preko Sindikata dobio zaleđenu juneću polutku, koju će strpati u zamrzivač. Okrvavljeno odelo odneo je na hemijsko češćenje. U tri po podne Istok se vraca kući. Pre toga svraća na pihtije i još jedno pivo.

Zapad i dalje radi.

Istok ruča. Porodica ide na prstima, jer se tata premorio na poslu.

Zapad i dalje radi.

Istok je prilegao na divan i uskoro hrče, pošto je prethodno novinama prekrio lice zbog muva. Bude ga u 19h30 da gleda televizijski dnevnik. Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku situaciju.

Zapad i dalje radi.

Pošto je odgledao vesti, Istok se baca na lakšu večeru: kuvana svinjska kolenica sa renom i crnjak od tasta sa sela. Šest sati: Zapad se vraća kući. Nema snage da čita novine u podzemnoj železnici. Zapad je iscedio sve iz Zapada.

Istok je svežiji uveče, nego ujutru! On vec igra karte sa kumovima i otvara treću bocu crnjaka. Na smrt umorni Zapad zbacuje mokasine sa nogu i pije viski da dođe sebi. Ruši se u fotelju i gleda treperave televizijske slike ne shvatajući, uopšte, sadržaj. Pita se, ima li život bilo kakvog smisla? Kuda sve to vodi? Zatim bezvoljno večera: bleda atlantska riba bez ukusa i bareno povrće. Čaša belog vina.

U tom trenutku, Istok je već u prednosti za pet boca crnjaka.

Zapad odlazi rano na spavanje. Sutra je radni dan. Zapad će živeti samo preko vikenda. Od petka u pet po podne, do nedelje uveče.

Istoku je svaki dan praznik. Ne bih živeo na Zapadu, kaže ženi, da mi daju million dnevno!

Zapad uzima pilulu za spavanje.

Istok lakomisleno pozajmljuje novac od Zapada.

Zapad odobrava kredite, da bi živeo od kamata sa Istoka.

I Istok i Zapad spavaju kao bebe i sanjaju u bojicama.

Momo Kapor - Očevi i deca

Nedavno sam se u Frankfurtu vozio cudnim prevoznim sredstvom; bila je to neka vrsta evropske riske, samo njen vlasnik nije trcao nego je okretao pedala bicikla dok smo mi sedeli natrkiveni iza njega.Prolazio je kroz pesacke zone, preko trotoara i zabranjenih trgova. Veoma uctiiv mlad covek koji je govorio savrseno engleski i koji je za voznju naplatio deset evra.

Dok me je vozio mislio sam na zapadne i istocne oceve i decu.

Ne moze se reci da Istok vise voli svoju decu, nego Zapad svoju. Ipak istocna deca ostaju mnogo duze u porodicnom gnezdu nego zapadna.

Zbog toga se na istoku ostaje mnogo duze mlad. U tenutku kada se zapadni pedesetogodisnjak vec povlaci iz biznisa u mirovinu na svoj ranc, njegov vrsnjak na istoku vazi jos uvek za mladog, perspektivnog coveka, kome, nazalost, smetaju stariji!

U jednom istocnom i jednom zapadnom gradu, rodili su se istoga dana mali Istok i mali Zapad. Od istih bolesti pelcovani, ali se nisu zaposlili u istom danu.

Dok je mali Istok sutirao loptu, malog Zapada tata zaposlio da raznosi novine po ulici. Sa dvanaest godina zaradio svoj prvi novac.

"Na Zapadu u tvojim godinama vec zaradjuju!" vikao je otac Istoka po kuci.

"Pusti dete neka se ispava..." branila ga mama Istok. "Kad nismo mogli mi, neka bar on..."

I dok su malog Istoka terali da svira klavir (za koji, ocigledno, nije imao smisla),da uci violinu i mrtve jezike, mali Zapad je posle skole raznosio kafe po radnjama u svom kraju. Sa osamnaest godina, imao je vec solidnu ustedjevinu i dobre poslovne veze.

Kada se mali Istok upisao na fakultet, mali Zapad je vec napustio ocevu kucu i iznajmio svoj apartman. I dok je mali Istok cvileci izmolio dzeparac, mali Zapad je pozajmio familiji novac, koji mu je uredno vracen uz kamatu.

Mali Istok je dugo i bezbrizno studirao drustvene nauke.

Mali Zapad je prekinuo skolovanje.On nije imao vremena za predugo studiranje. Ako su mu potrebni zubari, uvesce gotove iz Srbije. Ako mu trebaju arhitekte, platice najbogatije diplomirane, opet iz Sribje. Ako mu je potreban novac, uzece

ga od kamata naravno od Srbije.

Mali Istok jos uvek pita majku;

"Kevo, sta ima za rucak?"

Mali Zapad se preselio u sasvim drugi grad, jedanput godisnje cestita svojim praznike.

Najzad, mali Istok je nekako zavrsio fakultet, odsluzio vojsku i ozenio se, pa stanuje kod tate i mame u polovini od jedne i po sobe.Otac mu na sve strane trazi posao, dok on redovno ucestvuje u razgovorima na tribinama onezaposlenosti mlade generacije. Uzgred ima vec dvadeset sedam godina i jos u zivotu nije zaradio ni jedan jedini dinar. On i njegova supruga (koja jos studira) zive od onoga sto im daju roditelji. Majka jos uvek kuva i tera svog srednjovecnog sina da se toplije obuce jer napolju duva. Otac deli citav niz korisnih saveta. Majka jos uvek ne moze da zaspi dok joj se dete ne vrati kuci. Mali Istok zivi, tako, u nekoj vrsti produzenog boravka u decijem vrticu.

Mali Zapad, koji je sada veliki, odveo je decu da posete dedu koji zivi na drugom kraju zemlje.

Mali Istok je, najzad, dobio dozvolu da zastakli terasu i tako prosiri sobu za dnevni boravak.

Stari Zapad umire sam u starckom domu. Time ja platio cenu samostalnosti malog Zapada. Oci mu sklapa dezurna bolnicarka. Mali Zapad nasledjuje njegovu ustedjevinu i zivotno osiguranje.

Stari Istok sedi jos uvek na svom mestu u celu stola i njemu se prvo sipa corba u tanjir. I dalje deli citav niz korisnih saveta. Mali Istok ce jednoga dana sesti na njegovo mesto.

Nece naslediti nista, sem visokog pritiska i navike da deli besmislene savete. Nece naslediti nista, sem visokog pritiska i navike da deli besmislene savete.