среда, 25. септембар 2019.

Panel diskusija

Učestvovao sam na panel diskusiji “Uticaj računovodstva i revizije u procesu donošenja finansijskih i investicionih odluka” na 23. Međunarodnom kongresu računovođa i revizora Republike Srpske u Banj Vrućici. 
Učesnici na kongresu su bili predstavnici vodećih visokoškolskih ustanova iz oblasti ekonomije, računovođe, revizori, predstavnici banaka, osiguravajućih društava, ministarstava, poreskih uprava, poslovne zajednice i lokalnih zajednica iz Republike Srpske, Srbije, Federacije BiH, Hrvatske, Crne Gore, Francuske, Rumunije, Estonije i Bugarske.
Na slici smo: prof. dr Milorad Ivanišević, Ekonomski fakultet, Beograd, redovni profesor u penziji; prof. dr Silvije Orsag, Ekonomski fakultet, Zagreb; prof. dr Evica Petrović, Ekonomski fakultet, Niš; prof. dr Radmilo Todosijević, Ekonomski fakultet, Subotica, redovni profesor u penziji; prof. dr Zdravko Todorović, Ekonomski fakultet, Banja Luka; prof. dr Goran Radivojac, Ekonomski fakultet, Banja Luka i ja. U diskusiji sam akcenat stavio na prezentovanje zakljulaka istraživanja koje smo napravili doktor Bojan Baškot i ja na temu "Dometi i ograničenja modela za procjenu vjerovatnoće bankrota emitenata na tržištu u razvoju". Naš rad možete preuzeti ovdje.

недеља, 01. септембар 2019.

Brige, dileme i poreske olakšice

Prošli mjesec je objavljena moja kolumna u dnevnom listu Nezavisne novine. Možete je pročitati ovdje.

Povod je odluka kojom od 1. januara 2020. godine svi radnici čije se plate finansiraju iz budžeta Republike Srpske imaju mogućnost štednje za dodatnu penziju. Ova mogućnost je stvorena potpisivanjem ugovora o organizovanju penzijskog plana Vlade Republike Srpske kao i ugovora o pristupanju Evropskom dobrovoljnom penzijskom fondu. Potpise na ugovore su stavili generalni sekretar Vlade Republike Srpske Siniša Karan te predstavnici republičkih sindikata - sindikata uprave, obrazovanja, nauke i kulture, pravosuđa, lokalne samouprave, uprave i javnih službi, radnika unutrašnjih poslova i direktor Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzijskim fondom Tomaž Završnik. Ugovori se odnose na sve radnike čije se plate isplaćuju iz budžeta, a Vlada će za sve koji postanu članovi Fonda uplaćivati 20 konvertibilnih maraka mjesečno.

Odluka da se organizuje penzijski plan za sve zaposlene kojima se plata isplaćuje iz budžeta predstavlja iskorak u smislu razvoja i promovisanja dobrovoljnog penzijskog sistema. Ovakvi planovi nisu novost u razvijenim zemljama. Normalno je da poslodavac jedan dio novca uplaćuje i u drugi i u treći stub penzijskog sistema. Uprkos tome što ovakvi fondovi u zemljama okruženja postoje već petnaestak godina, zasad kod nas, osim ovog dobrovoljnog penzijskog fonda, ne postoje dobrovoljni penzijski fondovi.

Potez kojim se zaposleni u javnoj upravi uvode u ovaj fond otvorio je mnogo pitanja. S obzirom na to da sam rukovodilac u jednom od osnivača Dobrovoljnog fonda, dosad sam bio u prilici da više puta odgovaram na pitanja koja se odnose na postojanje, poslovanje Fonda i novac koji ljudi ulažu u njega. Pokušao sam da u kolumni odgovorim na njih.

уторак, 23. јул 2019.

Nužnost štednje

Prije dvadesetak dana sam objavio prvu kolumnu kao direktor Društva za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom Republike Srpske. Kolumna je objavljena u dnevnom listu Nezavisne novine. Možete je pročitati ovdje.

Na početku sam naglasio da smo, s obzirom na sve pozitivne pokazatelje poslovanja koji odlikuju PREF i Društvo za upravljanje PREF-om, a koji su potvrđeni pozitivnim mišljenjem revizora svake godine, u toku 2017. godine sa EBRD-om i Skupnom pokojninskom družbom iz Slovenije osnivali Društvo za upravljanje Evropskim penzijskim dobrovoljnim fondom. Osnivanje su podržale i institucije Srpske. Inače, ovo je jedina investicija EBRD-a u kapital u BiH. Ostale su kreditiranje.

U kolumni sam istakao da je, po sadašnjem sistemu, penzija posljedica trenutnih bruto uplata u Fond PIO. Zato se i pripadnici moje generacije, sa razlogom, brinu ko će i u kojem iznosu nama zaraditi penziju. Plate su takve kakve su. Poželjno je da rastu što prije. Nadam se i da hoće. S druge strane, penzije će biti još manje. Zato potpisivanje treba navesti ljude da počnu da ulažu u svoju ličnu štednju za penziju.

Demografski trendovi su zabrinjavajući. Bez obzira na sve budžetske izdatke za penzije one su u konačnom iznosu - niske. S obzirom na to, nužne su i dobrodošle sve mjere usmjerene na promociju kulture štednje i odgovornosti pojedinca, ali i poslodavaca za mirnije "zlatno doba". Komparativna iskustva drugih zemalja, mišljenja stručnjaka i preporuke međunarodnih insitucija koje se bave penzijskim reformama ukazuju na to da ne postoji univerzalni i idealni penzijski sistem ni model reforme.