четвртак, 29. март 2012.

Kako preduzeća u Srpskoj dolaze do novca - Krediti draži od akcija i obveznica


Menadžeri i vlasnici u dilemi da li su radi stvaranja većeg profita spremni da se odreknu dela vlasništva nad kompanijom

Sva privredna društva, od malih porodičnih preduzeća preko ortačkih kompanija i akcionarskih društava pa do velikih korporacija sreću se sa potrebom pribavljanja novca za finansiranje različitih projekata.
Da bi zadovoljili tu potrebu, preduzeća u Srpskoj pretjerano se oslanjaju na zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih institucija, ne vodeći dovoljno računa da li će imati profitabilne programe da kredit vrate, kao ni o rizicima hipotekarnog zaduživanja. Prema podacima Agencije za bankarstvo RS, ukupni bruto krediti banaka u RS na dan 31.12.2011. iznosili su 4,1 milijardu KM, od čega su 2,5 milijardi KM krediti pravnih lica.
- Zbog lošeg kreditnog rejtinga zemlje i visokog nivoa političkog rizika krediti u BiH su dosta skupi, i samo oni najprofitabilniji programi mogu da izdrže takvu cijenu kapitala - smatra direktor Ekonomskog instituta Banjaluka, Radovan Rodić.
Najčešći razlog zbog kojeg se naša preduzeća oslanjaju na kredite leži u tome što za postojeće vlasnike gubljenje apsolutne kontrole i mogućnosti samostalnog upravljanja u njihovoj kompaniji predstavlja veliki psihološki problem.
- Jedan broj menadžera i vlasnika još nema odgovor na dilemu da li su radi stvaranja većeg profita spremni da se odreknu dijela vlasništva nad kompanijom – objašnjava ekonomista Miloš Grujić.
Finansijski direktor u „Sconto-promu“, Elvir Jugo, priznaje da su uslovi za dobijanje bankarskih kredita u BiH jako rigorozni a kamatne stope izrazito visoke.
- Osnovni problem leži u činjenici da firme kredite najčešće ne troše na ono što je planirano u biznis planu pa dolazi do propadanja projekata. Više pažnje trebalo bi posvetiti kontroli utroška kredita – kaže Jugo. Period jeftinih i dostupnih kredita u RS prije nekoliko godina usmerio je većinu preduzeća na zaduživanje kod banaka i MKO.
- Dobili smo zadužena preduzeća sa malim kapitalom, bez obrtnih sredstava, pri čemu je veliki dio imovine pod hipotekama. U takvoj situaciji opcija finansiranja na tržištu kapitala emisijom akcija ili obveznica više nije realna - smatra direktor Banjalučke berze, Milan Božić. Jedan od načina na koji preduzeća mogu da dođu do novca ili da povećaju svoju vrijednost jeste inicijalna javna ponuda akcija – IPO. Završetkom prve IPO u BiH, kompanije “Fratello trade”, tržište kapitala pokazalo je da može vršiti funkciju prikupljanja i alokacije kapitala. U „Sconto-promu“ su prije tri godine razmišljali o izlasku na berzu.
- Zaključili smo da je naše tržište kapitala nedovoljno uređeno i suviše malo da bi smo se mogli kvalitetno osloniti na efekte emisije akcija – objašnjava Jugo.
U poslednje vrijeme preduzeća u RS sve češće se odlučuju da projekte finansiraju izdavanjem obveznica, što se u svetu odavno trend.
- Emitovanje obveznica omogućava fleksibilnost pri zaduživanju jer menadžeri i vlasnici preduzeća mogu da odrede rok i uslove zaduživanja, kao što su niža kamatna stopa u odnosu na kredit, bez hipoteke i na duge rokove - kaže Grujić.
U RS je uspešnost emisije obveznica do nedavno je zavisila isključivo od odziva Investiciono-razvojne banke RS. Investicionii fondovi,  osiguravajuće kuće i banke sve više razmatraju korporativne obveznice kao mogućnost plasmana kapitala.
- Budućnost pribavljanja novca jeste emisija akcija i obveznica preduzeća. Pre toga je neophodno bolje urediti i definisati tržište kapitala u BiH, uz ukrupnjavanje berzi – smatra Jugo.

ATF
Obveznice izgradile žičare
Nekoliko preduzeća je emitovanjem obveznica na BLSE prikupilo novac za realizaciju različitih projekta, među kojima su NLB razvojna banka, BIB, MKD Sinergija plus i Unis fabrika cijevi. OC „Jahorina" je izdavanjem obveznica prikupio 15 miliona KM za izgradnju žičare i rekonstrukciju skijaških staza, dok je "Farmland" 2,4 miliona KM od obveznica uložio u proizvodnju.

Нема коментара:

Постави коментар