понедељак, 19. април 2010.

Najgovještaj boljih dana

Već sedmu sedmicu zaredom, zahvaljujući makroekonomskim podacima koji ukazuju na oporavak svetske ekonomije, indeksi na svetskim berzama rastu. To je najduži period rasta cena akcija od marta prošle godine, kada je počeo oporavak tržišta od pada cena na najniži nivo u poslednjih 12 godina.
Nažalost, na berzama u regionu, osim zagrebačke, je i dalje isto stanje. Manjak sredstava za investiranje, smanjena likvidnost i broj učesnika i stagnacija vrednosti vodećih indeksa. Ima potencijala za popravljanje situacije na našem tržištu. On delom leži u atraktivnosti mnogih preduzeća izlistanih na berzi i onih privatnih koja će se kroz inicijalne ponude tek naći na berzi.
Kad se optimizam proširi i na ovo tržište osetiće se razlike u odnosu na trgovanje od pre nekoliko godina. Ljudi neće žuriti sa kupovinom već će racionalnije donositi odluke u izboru hartija u koje ulažu. Neće kupovati samo zato što cene hartija rastu ili što drugi kupuju, što se ranije dešavalo, već zato što će analizirati kvalitet i mogućnost razvoja preduzeća u koje ulažu.
Treba imati u vidu da je tokom proteklih godina mnogo urađeno na poboljšanju regulative i standarda korporativnog urpavljanja, stoga će se više računa voditi o pravima malih akcionara.
Najbitiniji uslov za oporavak je makroekonomska i politička stabilnost. Oporavak svakako može da ubrza država aktivnijom podrškom privredi i adekvatnim reagovanjem na potrebe tržišta kapitala.

четвртак, 08. април 2010.

Obveznice nose manji rizik od akcija

Koje su glavne razlike u prinosima obveznica i akcija u Republici Srpskoj?
Obveznice su, za razliku od akcija koje su vlasničke, dužničke hartije od vrednosti. Izdaju se sa ciljem prikupljanja finansijskih sredstava sa unapred definisanim rokom otplate. Zavisno od emitenta, mogu biti državne, municipalne i korporativne.Prilikom izdavanja i uvrštavanja na berzu, emitent objavljuje Proskept u kojem se uz prava i obaveze emitenta navode i nominalna vrednost i vrsta obveznica, visina i dinamika isplate kamate.
Akcije pružaju veću mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu rasta cene ili po osnovu dividende koja se isplaćuje akcionarima ukoliko akcionarsko društvo ostvari pozitivan finansijski rezultat. Kao posledica nižeg rizika ulaganja, prihod od obveznica je, po definiciji, niži od prihoda koji se ostvaruje ulaganjem u akcije.
Na Banjalučkoj berzi se trguje sa obveznicama emitenata distrikta Brčko emitovanih po osnovu stare devizne štednje, Republike Srpske emitovanih po osnovu izmirenja stare devizne štednje, obaveza prema dobavljačima, opštih obaveza i ratne štete. Osim toga, trguje se i sa obveznicama emitenata Cer a.d. Prnjavor, MKD Sinergija plus d.o.o Banja Luka, NLB razvojna banka a.d. Banja Luka te Laktaši, Gradiška, Šamac, Bijeljina i grada Banja Luke.
Pri postojećim uslovima, ukoliko biste kupili obveznicu, recimo, iz serija državnih obveznica za izmirenje ratne štete i držali je do dospeća ostvarili biste prinos veći od 19%, a tekući prinos veći od 5%. Komparacije radi, Berzanski Indeks Republike Srpske-BIRS se od početka godine smanjio za više od 8%.
Šta predstavljaju usluge investicionog savetovanja?
Sve više klijenata dolazi u brokerske kuće zahtevajući, osim uobičajenih brokerskih usluga, usluge investicionog savetovanja. Usluge investicionog savetovanja su korisne investitorima koji nemaju mogućnosti da aktivno prate i analiziraju kretanje tržišta i poslovanje kompanija čijim hartijama se trguje na berzi.
Poslovima investicionog savetovanja smatraju se: davanje saveta u vezi sa kupovinom, odnosno prodajom određenih hartija od vrednosti, davanje pravnih ili finasijskih saveta iz oblasti korporativnog upravljanja, obavljanje tehničke, fundamentalne i druge analize i učestvovanje u izradi pravnih ili drugih akata i dokumenata.
Na primer, investicioni savetnik, nakon završene analize domaćih i stranih hartija od vrednosti, dostavlja klijentu savet u pismenoj formi, u kojem se tačno navodi cena po kojoj se savetuje kupovina ili prodaja određene hartije od vrednosti pri tekućim uslovima na tržištu, s tim što konačnu odluku donosi klijent.
Uslov da brokerska kuća može obavljati usluge investicionog savetovanja je da ima zaposleno lice sa zvanjem investicionog savetnika. Zvanje investicionog savetnika se stiče polaganjem ispita u Komisiji za HOV. Osim toga, brokerska kuća treba da ima neophodne dozvole koje izdaje Komisija.
Na ovaj način investitori su u mogućnosti da iskoriste znanje i iskustvo eksperata i na taj način maksimiziraju prinose od svojih hartija od vrednosti.
Berzanski posrednci, u uslovima kada je promet na berzi znatno smanjen, uviđaju da ne mogu opstati baveći se isključivo brokersko-dilerskim poslovima, stoga treba očekivati da se brokerske kuće u RS više počnu baviti i drugim poslovima kao što su upravljanje portfeljom, poslovima agenta emisije, i svakako, pružanjem savetodavnih usluga. Imajući u vidu da u Republici Srpskoj samo četiri lica poseduju dozvolu KHOV RS za investiciono savetovanje postoji znatan potencijal za razvijanje ove vrste usluga.