субота, 13. фебруар 2010.

Još nema znakova oporavka

Početak godine na svetskim tržištima a ni kod nas nije bio obavijen optimizmom. Promet na Banjalučkoj berzi u januaru je iznosio oko 2,2 miliona KM što je oko trećine prometa iz istog perioda prošle godine. Nastavljen je trend nedostatka sredstava za investiranje, nedovoljne likvidnosti uz smanjen broj učesnika u trgovanju i pad indeksa. Moguće je da do kraja godine RS statistički izađe iz recesije ali samo kao rezultat oporavka većine zapadnoevropskih država.
Nastavak stropoštavanja cijena bi dodatno odvukao ulagače s berze. Tek kad budu objavljene makroekonomske i političke vesti koje bi ukazale na oporavak ekonomije ulagači bi pozitivno reagovali što bi donelo potrebnu likvidnost na tržištu.
Do tada, rešenja za posrednike na tržištu kapitala su privlačenje novih ulagača ili reaktiviranje onih koji su u prethodnoj godini mirovali kroz pristup klijentima preko diferencijalnih provizija ali i kroz kvalitet i raznovrsnost usluga. Istina, takvi potezi iziskuju dodatna ulaganja ali brokerska društva su prinuđena da se okrenu novim izvorima prihoda. Ovako izgleda da tajna opstanka naših brokerskih kuća leži u trgovanju na inostranim tržištima.
Preduslov privlačenja novih investitora leži u zaokretima u politici uz aktivnije gledanje na tržište kapitala i privredu u vidu stvaraja povoljnih uslova za investiranje. Naše tržište je u razvoju te svaka promjena ima jači efekat nego kod drugih razvijenih tržišta.

четвртак, 04. фебруар 2010.

Rizične berzanske preporuke učesnika na internet forumima

Dodatak Euroblicu-Novac 
1. Čime se treba rukovoditi prilikom ulaganja na Berzi?
Svaka vrsta ulaganja zasnovana je na ličnim izborima pojedinca tako da ne postoji univerzalni šablon po kome je moguće oceniti kvalitet ulaganja. Najvažnije je dobro se informisati i proučiti uslove i troškove koji će se javiti kod ulaganja. Nakon upoznavanja sa činjeničnim stanjem, izbor će zavisiti od rizika koji je svaki pojedinac spreman da preuzme, a koji zavisi od tipa investicije.
Početničke greške prilikom ulaganja u velikoj mjeri mogu biti umanjene ukoliko se pridržavate nekoliko osnovnih pravila:
Posuđivanje novca ili uzimanje kredita zbog ulaganja uvek poćeva rizik. Takvi potezi vam mogu pomoći da zaradite više novaca na berzi, ali u većini slučajeva stvaraju samo veće gubitke.
Na tržištu kapitala nema mjesta emocijama i brzopletosti. Iza svake odluke stoje analize kao pokriće. Osim toga, investiranje je maraton, a ne sprint tako da ishitreno donošenje odluka često ima visoku cijenu.Veoma je teško predvidjeti budućnost. Umesto da pokušavate pobediti tržište i slušate savete sa raznih web foruma bolje je da pokušajte da vlastitom analizom. Formirajte grupu investicija (portfolio) i kontinuirano je održavajte. Naime, ulagači koji žele visoke prinose često greše prilikom izlaganja riziku ulaganjem velikih iznosa novčanih sredstava u jednu hartiju.
2. Kako prepoznati rizično preduzeće (prilikom ulaganja)?
Rizično preduzeće najlakše je prepoznati analizom finansijskih izveštaja, posebno analizom podataka iz bilansa stanja. Na taj način dobijaju se podaci o položaju preduzeća, prvenstveno o nivou zaduženja, odnosno finansijskoj ravnoteži, likvidnosti, solventnosti, zaduženosti i adekvatnosti kapitala. Nakon toga treba pristupiti analizi odnosa stalne i obrtne imovine i kratkoročnih i dugoročnih obaveza i kapitala.
Daljom analizom treba obratiti pažnju na elemente bilansa uspeha i računati koeficijente obrta imovine, zaliha i potrživanja. Iz tih podataka dobijamo broj dana vezivanja imovine, zaliha i potraživanja. Zatim posvetiti posebnu pažnju obratiti na strukturu poslovnih, finansijskih i vanrednih prihoda i rashoda, kao i njihove međusobne odnose. Na ovaj način dobićemo jasniju sliku o profitabilnosti, riziku ostvarenja finansijskog rezultata i rentabilnosti preduzeća.
Sledeći korak je dobijene rezultate uporediti sa rezultatima iz bilansa od prethodne godine. Najbolje bi bilo dobijene rezultate porediti sa prethodno ostvarenim rezultatima, kao i sa pokazateljima kompanija koje se bave istom delatnošću, a analiza dobija na težini ako se upoređuju kompanije koje posluju na istom ili sličnom tržištu kako bi analiza poređenja sa konkurencijom (’’peer analiza’’) imala što više smisla.
Tek nakon ovakve analize moguće je odgovoriti na pitanje da li je neko preduzeće u grupi rizičnih ili ne jer nije retkost da se nakon studioznije analize rezultati pokažu drugačijima od onih koje dobijemo na prvi pogled.