среда, 25. септембар 2019.

Panel diskusija

Učestvovao sam na panel diskusiji “Uticaj računovodstva i revizije u procesu donošenja finansijskih i investicionih odluka” na 23. Međunarodnom kongresu računovođa i revizora Republike Srpske u Banj Vrućici. 
Učesnici na kongresu su bili predstavnici vodećih visokoškolskih ustanova iz oblasti ekonomije, računovođe, revizori, predstavnici banaka, osiguravajućih društava, ministarstava, poreskih uprava, poslovne zajednice i lokalnih zajednica iz Republike Srpske, Srbije, Federacije BiH, Hrvatske, Crne Gore, Francuske, Rumunije, Estonije i Bugarske.
Na slici smo: prof. dr Milorad Ivanišević, Ekonomski fakultet, Beograd, redovni profesor u penziji; prof. dr Silvije Orsag, Ekonomski fakultet, Zagreb; prof. dr Evica Petrović, Ekonomski fakultet, Niš; prof. dr Radmilo Todosijević, Ekonomski fakultet, Subotica, redovni profesor u penziji; prof. dr Zdravko Todorović, Ekonomski fakultet, Banja Luka; prof. dr Goran Radivojac, Ekonomski fakultet, Banja Luka i ja. U diskusiji sam akcenat stavio na prezentovanje zakljulaka istraživanja koje smo napravili doktor Bojan Baškot i ja na temu "Dometi i ograničenja modela za procjenu vjerovatnoće bankrota emitenata na tržištu u razvoju". Naš rad možete preuzeti ovdje.

недеља, 01. септембар 2019.

Brige, dileme i poreske olakšice

Prošli mjesec je objavljena moja kolumna u dnevnom listu Nezavisne novine. Možete je pročitati ovdje.

Povod je odluka kojom od 1. januara 2020. godine svi radnici čije se plate finansiraju iz budžeta Republike Srpske imaju mogućnost štednje za dodatnu penziju. Ova mogućnost je stvorena potpisivanjem ugovora o organizovanju penzijskog plana Vlade Republike Srpske kao i ugovora o pristupanju Evropskom dobrovoljnom penzijskom fondu. Potpise na ugovore su stavili generalni sekretar Vlade Republike Srpske Siniša Karan te predstavnici republičkih sindikata - sindikata uprave, obrazovanja, nauke i kulture, pravosuđa, lokalne samouprave, uprave i javnih službi, radnika unutrašnjih poslova i direktor Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzijskim fondom Tomaž Završnik. Ugovori se odnose na sve radnike čije se plate isplaćuju iz budžeta, a Vlada će za sve koji postanu članovi Fonda uplaćivati 20 konvertibilnih maraka mjesečno.

Odluka da se organizuje penzijski plan za sve zaposlene kojima se plata isplaćuje iz budžeta predstavlja iskorak u smislu razvoja i promovisanja dobrovoljnog penzijskog sistema. Ovakvi planovi nisu novost u razvijenim zemljama. Normalno je da poslodavac jedan dio novca uplaćuje i u drugi i u treći stub penzijskog sistema. Uprkos tome što ovakvi fondovi u zemljama okruženja postoje već petnaestak godina, zasad kod nas, osim ovog dobrovoljnog penzijskog fonda, ne postoje dobrovoljni penzijski fondovi.

Potez kojim se zaposleni u javnoj upravi uvode u ovaj fond otvorio je mnogo pitanja. S obzirom na to da sam rukovodilac u jednom od osnivača Dobrovoljnog fonda, dosad sam bio u prilici da više puta odgovaram na pitanja koja se odnose na postojanje, poslovanje Fonda i novac koji ljudi ulažu u njega. Pokušao sam da u kolumni odgovorim na njih.

уторак, 23. јул 2019.

Nužnost štednje

Prije dvadesetak dana sam objavio prvu kolumnu kao direktor Društva za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom Republike Srpske. Kolumna je objavljena u dnevnom listu Nezavisne novine. Možete je pročitati ovdje.

Na početku sam naglasio da smo, s obzirom na sve pozitivne pokazatelje poslovanja koji odlikuju PREF i Društvo za upravljanje PREF-om, a koji su potvrđeni pozitivnim mišljenjem revizora svake godine, u toku 2017. godine sa EBRD-om i Skupnom pokojninskom družbom iz Slovenije osnivali Društvo za upravljanje Evropskim penzijskim dobrovoljnim fondom. Osnivanje su podržale i institucije Srpske. Inače, ovo je jedina investicija EBRD-a u kapital u BiH. Ostale su kreditiranje.

U kolumni sam istakao da je, po sadašnjem sistemu, penzija posljedica trenutnih bruto uplata u Fond PIO. Zato se i pripadnici moje generacije, sa razlogom, brinu ko će i u kojem iznosu nama zaraditi penziju. Plate su takve kakve su. Poželjno je da rastu što prije. Nadam se i da hoće. S druge strane, penzije će biti još manje. Zato potpisivanje treba navesti ljude da počnu da ulažu u svoju ličnu štednju za penziju.

Demografski trendovi su zabrinjavajući. Bez obzira na sve budžetske izdatke za penzije one su u konačnom iznosu - niske. S obzirom na to, nužne su i dobrodošle sve mjere usmjerene na promociju kulture štednje i odgovornosti pojedinca, ali i poslodavaca za mirnije "zlatno doba". Komparativna iskustva drugih zemalja, mišljenja stručnjaka i preporuke međunarodnih insitucija koje se bave penzijskim reformama ukazuju na to da ne postoji univerzalni i idealni penzijski sistem ni model reforme.

петак, 13. април 2018.

Okrugli sto „Reforma penzionog sistema u Republici Srpskoj”

Udruženje ekonomista Republike Srpske SWOT, organizovalo je 21. marta okrugli sto u hotelu Bosna s temom “Reforma penzionog sistema u Republici Srpskoj, stanje i perspektive”.
Na okruglom stolu, kojem je prisustvovalo oko 60 učesnika, među kojima su bili predstavnici Vlade RS, Narodne skupštine, javne uprave, finansijskih institucija, privrede i medija, predstavljena je analiza „Izazovi i očekivani efekti uvođenja trećeg stuba penzijskog osiguranja na penzijski sistem u Republici Srpskoj“.
Miloš Grujić, član Udruženja ekonomista RS SWOT i jedan od autora analize, kazao je da trenutni način funkcionisanja penzionog sistema u RS ukazuje da visoke stope poreskog opterećenja plata, već sada ukazuju da praktično ne postoji mogućnost za povećanje stopa doprinosa iz plata što ne ostavlja prostor za značajno povećanje penzija.
Kako je istakao,  da bi se obezbjedila veća penzija za buduće penzionere, a da teret ne pada na poslodavce, jedno od rješenja je je uvođenje dobrovoljnih penzionih fondova.
Snežana Ristanović, direktorka društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future i jedan od najboljih poznavalaca problematike penzionih sistema u regionu, istakla je da je zajednički problem regiona, pa i cijele Evrope je da zemlje imaju izrazito staro stanovništvo.
„Šta god država preduzela na polju parametarskih izmjena u okviru državnog penzijskog invalidskog osiguranja apsolutno ne može biti dovoljno za obezbjeđivanje penzijskih prihoda građana u starosti”, kazala je Ristanović.
Ona je istakla da očekuje da se u Srbiji državne institucije i sindikalni povjerenici mnogo više uključe u edukaciju građana jer iskustva pokazuju da više ni jedna država svoj penzijski sistem ne bazira isključivo na principu međugeneracijske solidarnosti na obezbjeđivanju materijalne sigurnosti i nezavisnosti građana u trećem dobu.
„Neophodno je što brže i intezivnije razvijati dobrovoljne penzione fondove i štednju u dobrovoljnim penzionim fondovima kao dopunski izvor prihoda za građane”, rekal je Ristanovićeva.
Gordana Drobnjak, izvršni direktor Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim evropskim fondom, prvim ove vrste u BiH, istakla je da je značajno da se govori o tome da pojedinci i poslodavci moraju da štede za svoju starost, odnosno da poslodavci moraju ulagati u svoje zaposlene, a da pojedinci moraju biti odgovorni za svoje prihode i dostojanstvenu starost, bez obziro koliko imaju godina.
Ona je kazala da je reagovanje tržišta u BiH na dobrovoljne penzione fondove pozitivno i to prije svega od strane poslodavaca koji prepoznaju značaj ulaganja u svoju radnu snagu.
„Jako je bitna i uloga države koja treba kroz poreske olakšice i svoj primjer, kao poslodavac, da stvori masovnost dodatne štednje za svoje građane”, kazala je Drobnjak.
Mladen Milić, direktor fonda PIO RS, prezentovao je podatke gde se trenutno nalazi penzioni sistem Republike Srpske, navodeći da situacija u RS nije drastično lošija u odnosu na EU.
„1,62 je prosjek odnosa između osiguranika i korisnika prava u EU, 12,3 odsto je učešće BDP, odnosno izdvajanje za isplatu penzija u EU, a iz doprinosa se obezbjedi 82 odsto potrebnih sredstava. U RS je taj odnos 1,16 prema jedan, a u 2017. godini smo se spustili na ispod 10 odsto izdvajanja iz BDP-a za isplatu penzija koliko i preporučuju Svjetska banka i MMF, a obezbjeđujemo 79,2 odosto potrebnih sredstava iz doprinosa”, kazao je Milić.
Prezentacije i analizu sa okruglog stola možete preuzeti sa sajta Udruženje ekonomista Republike Srpske SWOT na ovim linkovima:
  1. Analiza - Izazovi i očekivani efekti uvođenja trećeg stuba penzijskog osiguranja na penzijski sistem u Republici Srpskoj.
  2. Prezentacija - Miloš Grujić - Izazovi i očekivani efekti uvođenja trećeg stuba penzijskog osiguranja na penzijski sistem u Republici Srpskoj.
  3. Prezentacija - Mladen Milić - Penzijski sistem Republike Srpske.
  4. Prezentacija - Snežana Ristanović - Adekvatni, sigurni i održivi penzijski sistemi . Iskustva regiona i Srbije.



субота, 03. фебруар 2018.

Skorašnji nastupi

Prije nekoliko dana sam sa mojim mentorom bio sagovornik Marini Čigoji sa portala Kapital. Naslov teksta je "Republika Srpska će zaduživanje ino-obveznicama skupo platiti". Da nam sljedeće godine pokažu taj tekst a da ne piše ko je šta izjavio ne bismo znali šta je čije. Toliko isto mislimo.
Pojavljivanje na međunarodnom tržištu je dobro zbog sticanja međunarodnog boniteta i kredibiliteta. Međutim, pribavljanje novca u inostranstvu je upitno, jer imidž RS odnosno BiH, osim povremenih političkih nesuglasica, značajno pogoršavaju izvještaji rejting agencija i autoriteta poput "Forbsa", Svjetskog ekonomskog foruma, Svjetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Nisam siguran da bi prva emisija na stranom tržištu omogućila nižu kamatnu stopu od one koja je već ostvarena na ovom tlu. Istakao sam da prema ocjeni agencije Standard & Poor's, BiH ima suvereni kreditni rejting „B sa stabilnim izgledima" koji imaju još Nigerija, Pakistan i Uganda.Prinosi na desetogodišnje obveznice ovih zemalja su 14,8 odsto, 7,9 odsto i 14,2 odsto. S obzirom na metodologiju dodjeljivanja kreditnog rejtinga malo je vjerovatno da bi RS imala drugačiji kreditni rejting od BiH. U skladu sa tim, emisija obveznica po jednocifrenoj kamatnoj stopi predstavljala bi pozitivno iznenađenje. Dodao sam i da je Agencija za ocjenu kreditnog rejtinga "Mudis investors servis" potvrdila Republici Srpskoj kreditni rejting "B3 sa stabilnim izgledima". Ovaj kreditni rejting predstavlja nizak kreditni rejting i označava visok kreditni rizik. Naglasio je i da sama činjenica da zemlja pregovara sa MMF-om o bilo kojem aranžmanu ukazuje na to da situacija u zemlji nije povoljna.
Ipak,  u praksi veliki institucionalni investitori ne posmatraju samo kreditni rejting već i druge pokazatelje, a kao primjer je naveo Grčku koja ima lošiji kreditni rejting od RS i BiH, a nedavno se zadužila po kamatnoj stopi od 5,5 odsto.

Druga vijest je da sam juče dao izjavu za Dnevnik RTRS. Za one koji ne vole da čitaju, prilog u kojem je izjava mogu da pogledaju i ovdje. Tema je bila težnja Kine i Rusije da se naftom trguje u valuti koja nije dolar. Ovo nije nova inicijativa. Kina i Rusija odavno pokušavaju da idu u pravcu pravcu deamerikanizacije. Svaki put pokušavaju da pridobiju nove saveznike na tom putu. Irak je pokušao da prodaje naftu za evro 2000. a Iran najavio 2006. Ovaj pokušaj je svakako dobar zbog konkurencija među valutama koja vodi ka pokušaju demonopolizacije dolara kao valute. Doduše, pokušaj dedolarizacije finansijskih tržišta ne znači da će dolar ubrzo izgubiti poziciju rezervne valute u svijetu. Mada, prateći reakcije na spoljnu politiku SAD, povećane apetite prema zlatu i kriptovalutama i ovo predstavljaja značajan otklon od dolara.

петак, 12. јануар 2018.

Smanjen promet a broj blokiranih računa u porastu

Ove sedmice bio sam sagovornik na temu smanjenja promet na Banjalučkoj berzi. Promet je pao za 138 miliona KM. Promet na Banjalučkoj berzi tokom 2017. godine iznosio je 478 miliona maraka i manji je za čak 138 miliona u odnosu na godinu ranije.  Javne ponude odnosno obveznice i trezorski zapisi su čine 81 odsto ukupnog prometa.  Naglasio sam da je u posljednje vrijeme sa berze delistiran značajan broj preduzeća, da se njihovim akcijama ne trguje i da je to jedan od razloga pada prometa. Skoro polovina svih listiranih preduzeća je prošlo neku vrstu transformacije, ili je povučeno sa berze, ili je otišlo u stečaj, tako da se smanjio broj vlasničkih hartija. Samo po tom osnovu je promet akcijama dosta smanjen. Zadnjih godina dominiraju državne hartije od vrijednosti, veoma malo je bilo korporativnih emisija, a tek nešto malo municipanih. Na kraju, i na razvijenim tržištima veće tržište duga od tržišta akcija.
Čitav tekst je objavljen na portalu Capital.ba.

Juče sam za Večernje novosti komentarisao porast broja blokiranih računa u Bosni i Hercegovini. Prema podacima Centralne banke BiH, broj  blokiranih računa poslovnih subjekata u BiH u odnosu na kraj 2016. godine skočio je za 103 posto. Po mom mišljenju imamo i paradoks da se povećava broj zaposlenih a raste broj blokiranih računa. Mislim da je tu mnogo računa koji pripadaju udruženjima građana. Činjenica je da imamo i mnogo političkih stranaka. Neobično bi bilo da ih ima "samo" 60 a da je blokirano 54. Ovo i ne čudi s obzirom na to da imamo i mnoštvo "kombi" stranaka. U BiH je lakše organizovati stranku nego preduzeće, tako da ovo i ne treba da čudi. Na kraju, to znači da raste broj zaposlenih u javnoj upravi, a da se izgleda "gleda kroz prste" velikim dužnicima koji bi trebalo da budu blokirani.
Ako bi ova lista sadržavala razloge, iznose i adrese firmi lako bismo mogli dobiti "krvnu sliku" uspješnosti poslovanja u zemlji po regijama, kantonima i sl. Ipak, potrebna je dublja analiza da vidimo strukturu tog spiska., koliko dugo firme postoje, koliko zapošljavaju, koliko prihoda imaju. Vjerovatno je tu mnogo "letećih" firmica.
Čitav tekst je objavljen u Večernjim novostima.


среда, 20. децембар 2017.

Poskupljenja kao posljedica akciza

U Večernjim novostima sam bio sagovornik sa mojom dragom drugaricom Jelenom Trivić, predsjednikom Ekonomskog saveta PDP Jelenom Trivić na temu očekivanih poskupljenja. Pričali smo o usvajanju seta zakona o akcizama, kojim se za 0,15 feninga povećavaju akcize na biogoriva i biotečnosti, kao i putarine u BiH, što je bio jedan od ključnih uslova za nastavak aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom i deblokadu skoro milion evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj namenjenih BiH. Očekivano, naglasili smo da Republici Srpskoj slijedi rast svih cijena - prvo prevoza, hrane, a onda i drugih robe i usluga.
pojašnjava da će poskupljenje goriva za nekoliko feninga po litru, u maloprodaji značiti tih nekoliko feninga plus PDV. Naglasio sam da s obzirom na činjenicu da vrijednost goriva u poslovanju transportnih preduzeća ima značajnu ulogu, porast cijene goriva dovodi do promjena uslova u poslovanju za transportna preduzeća. Samim tim, ove promjene se odražavaju i na građane. Kad poskupi gorivo, dolazi do skoka cijena raznih usluga, a posebno artikala čija proizvodnja ali i transport zavise od upotrebe goriva. Prema tome, treba očekivati poskupljenje hrane, a onda i drugih vrsta robe i usluga. S tim u vezi, male ekonomije kao što je ekonomija Republike Srpske mogu potresti i "eksterni šokovi". Pojava eksternih šokova, u vidu rasta cijena nafte i derivata na svjetskom tržištu izvan sadašnjih očekivanja, dodatno će potresti tržište derivata u zemlji. Prema tome, negativno će se odraziti i na izvršenje projekcija prihoda od akciza na derivate i putarine iz cijene naftnih derivata. Nezahvalno je praviti procene i govoriti o iznosu poskupljenja, ali je poskupljenje, u slučajevima povećanja cij goriva – neminovno.